Годишњица Николе Чупића

ДАРК Геју

УСТАНАК У ГОРЊЕМ ИБРУ И ПО КОПАОНИКУ 249

Андра Гавриловић посумњао у тачност ове године, те чини изузетак; али је и његово мишљење нетачно, као што смо већ напред поменули. С тога, покуплаћемо да на основи историјских чињеница утврдимо не само годину догађаја који се одигравао у Маврићу, а завршио делимичном погибијом српске војске на Требињу, него и да што више бацимо историјске светлости на јот тамне догађаје који су се одигравали око Куршумлије у првом нашем устанку за ослобођење. По изворима, којима ја данас располажем, била су свега четири напада на Куршумлију. Први, који је имао знатна успеха, беше године 1806, када је Станоје Главаш са својим одредом од Прокупља продро до Подујева, где је и шанац био подигао, а три су извршили устаници са Копаоника. Мита Ракић, у Отаџбини за годину 1880, забележио је код Куршумлије ово: „Десет минута северно од Куршумлије, у топличкој дољи на левој страни Топлице, биле су до скора две крушке које су Арнаути звали дардабинаки, што ће рећи близанци крушке. Одатле је Карађорђе у првом нашем устанку био трешњевим топом Куршумлију, и два пут је палио, други пут тако да су само четири куће остале читаве. Он је дошао од села Пе-

_рунике и Микуљана, северо-западно више Куршумлије.

Нема историјске потврде да је сам Карађорђе долазио у ове крајеве, нити пак да је лично нападао на Кур-

лтумлију; али ово је несумњив историјски Факат и он

се односи на рад устаничке војске која је с Копаоника не у два него у три маха силазила низ Топличку Долину и тукла Куршумлију. На жалост, када су ови напади вршени не можемо за сва три тачно одредити време; али, судећи према општој ситуацији онога доба, нећемо далеко бити од истине, ако кажемо да су вршени године 1809, 18!0 и 1813. Вероватно да је први напад с Копаоника био у августу или у почетку септембра године 1809. Свакојако, после пада Делиграда. и напредовања турске војске под великим везиром у Морави, ово беше нека врста диверзије, имајући за сврху да се омете даље продирање Турака низ Мораву. Донекле ову поставку потврђује причање Николе Ми-

1 Новаковић, Васкрс државе српске, стр, 163,