Годишњица Николе Чупића

250 ГОДИШЊИЦА латшиновића из Паваштице, који је као војник с Новога Пазара дошао на Врело, а одатле ишао на Куршумлију. Други поход предузет је — по свој прилици — године 1810, у истој намери да се збуне Турци око Крушевца, Јасике и на Варваринском Пољу. Новаковић каже да је у овој години Карађорђе био на нишкој страни. Он је држао Делиград и Алексинац, а десним крилом се хватао Куршумлије допирући, како је у руским изворима забележено, чак до Приштине.“ Без сумње, овим се потврђује моје досадање излагање. Јер само устаници с Копаоника — нахије куршумлијске, вучитрнске и приштевачке — могли су бити најближи до Приштине, како тврде руски извори који се на тај начин до словца подударају са живим причањем на Копаонику. Трећи је напад несумњиво био године 1813. О трећем нападу има у једном старом рукопису дра-. гоцена забелешка која глави: „Знано б3ди когда е разби Кара: Гештргие Кзршамлио, на 1813 года месеца Полил 15 ден.“ “ Да је ова белешка стилизована по примеру наших кратких летописаца, јасно је. А како

два сувременика — Јонић и Протић — као пратиоци нигде не кажу да је Карађорђе лично долазио на Куршумлију — то морамо узети да се иста белешка

односи на усташку војску с Копаоника, која је предузимала испаде, јамачно, по наредби Врховнога Вожда — Карађорђа. Устаници у Горњем Ибру и на Копаонику чинили су дебео клин између Новога Пазара и Куршумлије, односно Прокупља и Ниша, те су се могли свагда корисно употребити час на једну, а час на другу. страну. За потврду овога нека нам послужи ова прича: „С Копаоника три пута су ишли и нападали на Куршумлију. Једном, када је војска ишла на Куршумлију, падала је јака и плаховита киша. Покисли и уморни пешаци стигли су на конак једва у село уче. Ту су преноћили, а сутра-дан продужили пут преко висова села Перунике и Микуљане, дошли до саме цркве св. Николе, и одатле отворили ватру из пушака на Турке у Куршумлији. Топлица је била надошла, те нису могли прелазити у варош. Пушка-

1 Новаковић, Васкрс државе српске, стр. 163. 2 Споменик Ш, 59.