Годишњица Николе Чупића

2 со ~

ГОДИШЊИЦА | -- и

Из наших се извора за сад ништа не зна о овој грчкој легији К. К. Родофиникина, нити је што о њој јављано ондашњим српским властима. Предмет је знатнији но што изгледа на први поглед. Јер шта би било да је К. К. Родофиникин, како је одмах дошао у сукоб са српским старешинама, имао још уза се 2500 Гркаг Ту би се, без сумње, начинио нов извор сукобима и неприликама. Сва је прилика да је та грчка легија растурена кад је дошао глас о примирју у Тилзиту, а то је било само десетак, дванаест дана после горе поменутог писма К. К. Родофиникина.

Руска војска је ушла у Молдавију и у Влашку пре. објаве рата, у јесен 1306, с изговором да спречи у тим земљама смутње које су их могле захватити услед нереда због реФорми у Турској. Тако су руске чете прешле границу !!—14 новембра; 15-ог новембра им се предао Хотин; !6-ог је новембра руска војска заузела Јаш; б-ог декембра заузет је Галац, а 1!3-ог декембра 1806, после кратког боја, и Букурешт. Кнезови су уклоњени с управе, а савети (дивани) остали су да раде с руским чиновницима.

Један од ђенерала руске Дунавске Војске, Ланжерон, Француски емигранат, који је К. К. Родофиникина. _ добро познавао, пише о њему, у своме мемоару о рускотурском рату 1806—1813, да је тада са својом дипло- _ матском службом саставио и службу администратора кнежевина, главног секретара и надзорника радње молдавскога и влашког Дивана (савета). То је он радио у _ првој половини 1807 године. Ланжероп такође каже да је К. К. Родофиникин Грк, и то веома Фпни и врло лукав, пакостан и готов на подвале као сви Грци, да је духовит и да добро познаје мусломанску политику и Фанариотске интриге К. К. Родофиникин је умео добро да размотри и да процени политичке околности _ како га карактерише Ланжерон), и у интригама влаш- ких бојара он се оријентовао боље но ђенерал Мизои радовић, који је због женских ствари превиђао истину. Али може бити баш зато К. К. РодоФиникин није умео | да сачува добре везе с Милорадовићем, него се завади. с њиме. О томе К. К. Родофиники: сам говори у горе наведеном писму од 22 јуна 1807. А пошто је ђенерал Милорадовић код главнога команданта ђен. Михељсона.

“ . А ме