Годишњица Николе Чупића

(У О 7 КОНСТАНТИН КОНСТАНТИНОВИЋ РОДОФИНИКИН

~. ___ својим саветима пресуђивао, К. К. РодоФиникин изгуби

4 поверење и код ђен. Михељсона. Није много прошло, | а К. К. Родофиникину се одузму послови који су му ; у почетку били поверени, и он остане при команди

без одређене службе.' У то време је, ваљда, К. К. Родофиникин с кнезом Ипсилантијем путовао у Јаш, лети 1807 године. Познато је да је кнез Ипсилантип као Грк | имао мисао да састави под својом руком Бесарабију, : Молдавију. и Влашку, и да је помишљао да с том це~ лином састави и Србију. Изгледа да је К. К. Родофи| никин бар у неколико теглио њему. А за мене је изван | сумње, и ако немам поузданих доказа, да је београд| ски митрополит Леонтије са свим био с кнезом К. Ипсилантијем, и да је то онај узрок који му никада није дао да ве додвори до поверења у српских старешина. Ни кнез Ипсиланти, колико је био одан Русима, није могао остати под њимау Влашкој, него је, прво, скпнут с управе, а после је отпраћен у Кијев.

Тако је стање у ком се К. К. Родофиникин нала____зио код Главне Команде руске војске у тренутку кад је тамо приспело српско изасланство у пролеће 1807 године, да постави основу савезу међу побуњеном Орбијом и Русијом. Како је Србија била само побуњена област Турске, Русија је могла с њоме радити једино преко Главне Команде руске војске. Наравно да су за српске послове знали и цар и влада, али је Главна Команда све руководила и све потписивала. Она. је једина примала, саслушавала и радила у име Русије. На ову Фину разлику у рубковођењу послова мало се пажње у нас обраћало.

Пошто је рат међу Турском и Русијом и Формално оглашеп, преломи се иу Београду колебање међу Русијом и Турском, које се осећало од јесени 1806, од времена кад се почело преговарање Ичково о измирењу с Турском. Познато је, а пи ми смо мало пре споменули да су у исто време продужаване' везе с руским људима у Влашкој и слати тамо нарочити ипзаслапици, када су се у Цариграду и после у Смедереву водили преговори с турским мухасилом, са задатком да се постигне из-

У РРА Ра

' А. Ј. Одођезец, Посшпепбе, Зирр]. 1, уој. Ш. Висагезбе 1887, стр. 184. 2 На истом месту, стр. 184. у | 3 А. Ј. Одођевси Посша. Зпрр]. 1. уо1. П. стр. 8982—-888.