Годишњица Николе Чупића

ИЗ

пар у во “ > у

пуни У

зе 5, 7 ђЕ Е КОНСТАНТИН КОНСТАНТИНОВИЋ РОДОФИНИКИН 267

малко грубо казано, али је могло бити сасвим тачно. К. К. Родофиникин је видео да у Главној Команди, поради неподесности с ђенералом Милорадовићем, не може даље остати, па је, бојећи се да не изгуби скок у служби, тражио друго згодно место, на ком би могао остати близу источног бојишта, јер су га источни догађаји веома интересовали. Наши депутати лако то приме. П. Н. Чардаклија зато што је знао К. К. Родофиникина још из раније; а Ј. Гагић, земунски трговац, брзо је прорачунао да што он у овој прилици учини К. К. Родофиникину, да ће то њему Родофиникин стоструко вратити, у чем се није нимало преварио. Вук Ст. Караџић каже даље како су се српски изасланици замолили „Фелдмаршалу да им даде Родофиникина да га воде у Србију, и Фелдмаршал им га да“.“ Ово тврди писмо самога фелдмаршала ђен. Михељсона српскоме Савету у Београду, којим се К. К. Родофинкин препоручује и у којем стоји „что неукоснителђно отправлена кљ вамђ особа, та самал, о котороп просили депутати ваши, ко мнђ пирћзжавше“. На

_ другом месту тврди то и сам К. К Родофиникин. ·

Кад погледамо на захтеве српских депутата од ђенерала Михељсона за Србију, о којима су се толико срдили Карађорђеви пријатељи, можемо донекле нагађањем наћи и откуда су ти захтеви добили баш онај

"облик који је толико срдио Карађорђа и његове при-

јатеље. Немамо начина да дознамо каква су упутства пзасланицима дали Карађорђе и његови доглавници у Београду, али можемо посигурно нагађати да се (као свагда) Карађорђева молба ограничавала на помоћу војсци, на помоћ у новцу и на помоћ у муницији [о мишљењу Карађорђа и његових пријатеља сваколика помоћ коју је побуњена Србија потребовала од Русије састојала се у томе. Овоме се може додати још само нешто што је Вук лепо обележио, како је народ тражио заштитника, пошто су дотле старешине говориле да се народ не бије с царем турским, него по његовом одобрењу с његовим одметницима, с којима јем он не-

_ задовољан онако као и народ. Пошто су пак преки-

1 Правит. Совћтђ, 25. 5 з А. А. Баталака, Историја српског устанка, 250. 3 Цитат Н. Дубровина у Русском Вљђетнику 1564, томђ ХЕ, стр. 262.