Годишњица Николе Чупића

268 ГОДИШЊИЦА

нути преговори с Турском, и пошто су у фебруару 1807 исечени царски људи и код Параћина, и код Београда, и у Шапцу, то се објашњење више није могло држати. „Кметови навале на поглавице речима: Ми се сами не можемо борити с Царством Турскијем, него. нам дајте цара који ће нас се примити, и коме ћемо се ми за скут ухватити“. О тога је и послата депу-_ тација у пролеће 1807 ка Главној Команди »„да се договоре с Русима за помоћ која ће се Србима давати и да ишту једнога руског министра да га доведу у Орбију, једно да се народ увјери да су се Руси заиста примили Србије, а друго да их којешта поучава и да се с њим о свачему могу договарати“.' То је, у истину, могла бити и општа потреба и општа жеља од стране Срба. Мучно да би и сам војвода Миленко Стојковић могао што више желети п тражити. Он је могао само живље но остали желети тога рускога министра, уздајући се у своју личну радњу код тога министра, да њоме јаче заштити своје личне и обласне интересе.

Међутим горе поменути су српски депутатп поднели ђенералу Михељсону са свим другојачије захтеве.

По рапорту ђенерала И. Михељсона цару Алексапдру 1, три српска депутата представили су се њему 24 априла 1807, и они су највише наваљивали: уда се од царске стране постави руски чиновник у Србији, који би председавао у њиховом Савету и који би управљао свима њиховим пословима. Колико сам могао опавити — говори ђен. И. Михељсон — они би нарочито. желели да Савст има већу власт но њихове војводе, којих се боје. По томе се усуђујем напоменути, да би. и за нас, без сваке сумње, боље било да међу Србима имамо човека који би њиховим умовима окретао како нама треба (по нашему направленној“ “.

Ја сам горе назначио у чему су се могле састојати српске жеље од Русије. Ономе што су биле опште жеље, имала се додати жеља војводе Миленка Стојковића и других војвода у смислу томе да руски представник, који и какав им се одреди, као царски човек

' В. Ст. Караџић, Правит. Совћтђ, стр. 24. з Вовннни Сборникљ 1864, Н., 7. стр. 27 и 28, у 4. Баталаке Историја 247—9248.