Годишњица Николе Чупића

ЖУПА КОНАВЛИ 357

с тога што се, поред других ствари у њој, даје Дубровчанима право да „могу добивати и куповати земље у Босни и Србији, сем оних које припадају угарским краљевима.“') Врло је вероватно да се тада у Дубровнику у велике радило, да се добију Конавли, па су паметни Дубровчани желели, да за тај рад имају одобрење од свог заштитника, угарског краља Жигмунда. Тако ми тумачимо онај наведени став у повељи Жигмундовој, на основи онога шта је све доцније томе следовало. Обазриви Дубровчани, несумњиво је, цео су тај посао у највећој тајности радили, па за то и нема у изворима, нама познатим, о тој радњи никаква помена. Рад тај најзад крунисан је успехом, и 15 априла 1391 год. потписат је уговор између жупана Бељака и војводе Радича, браће Санковића, с једне стране и Бона Соркочевића и Палка Гундулића, дубровачких поклисара, с друге стране, уговор којим браћа Санковићи уступише Дубровнику „жупу конаваоску и с Доњом Гором и град Соко, који је у њој и сва села и људе и земље и горе и ливаде и воде и млинове и све дохотке што припадају жупи конаваоској.““" За питање, које овде расправљамо, неће бити излишно, ако наведемо један део текста поменутог уговора. „Ја жупан Бељак и војвода Радич, брат ми, Санковићи познасмо ва истину по старех писмех и по старех паметарех, добрех људех, који су чули од једнога колена до другога и по ведуштех белезех и зламен...е: на Цаптате при море јест бил град стари Дубровник полаг жупе конавалске, којему граду пристојаше жупа конавалска, и беше му племенито та жупа и друге земље и места, и када се он стари град расу и опусте, тада господа рашка и хумска у теј дни кривином поседоше и по сили узеше конавалску жупу и друга места тогај града, и тада грајане (м. грађани: појдоше у тврдо место, и зидаше град Дубровник, који јест и данас божом милостију почтен и слободан, од којих људи старога града јесу се родили и наследили властеле града Дубровника; а сада ја жупан Бељак и војевода Радич промисливше, јере право и достојно јест увсакому вратити своју прав,

') Еаа Југослов. Академије, књ. УП. р. 212. 2) Миклошић: Мопштепфа Зетћјса р. 117—118.

и ____——_—_—А—А_—_—__—_—_—_—_—_—Е—_—_—_—_—_—_—___—иии