Годишњица Николе Чупића

~) ар

ГОДИШЊИЦА

4 па пара ти жице | Марине | же пи авиннна БОНИ ВН ВИННИИ 4

Моменат није био ни у ком погледу ни подесан _ ни добро изабран. Рат је гребало отпочети или одмах ·" после одбачене Грековљеве мисије, или га више није требало ни почињати. Краљ Милан, очевидно, није _ могао да прежали смишљену игру ни да је напусти.“ 3 Да је његову игру срећа крунисала, може бити да би _ опет што изашло. Али се догодило другојачије.

Како је вођен и из- Уређујући за штампу ове мемоно Неа арске листиће, не мислим исцрпно пи-

сати псторију српско - бугарског рата нити свеколике његове Фазе и тегобе. Као што сам већ назначио у по-_ четку, оквир је мога рада у ономе што сам имао при-. лике да сам поуздано сазнам, и што ми је дужност да сачувам од заборава. С тога овде нити ћу улазити у излагање ни у претрес ратних операција, јер бих то радио по другима. И зато ћу по памћењу из онога времена и по описима какви су ми при руци ставити овде на хартију само неколике опште оцене о војни.

Цео план краља Милана у овој чудноватој милитарној акцији као да се ослањао на две ствари: на неспрему и слабост Бугара и на спрему и поузданост своје војске.

Као што се често догађало у плановима краља Милана, обе су се основне поставке показале погрешне. Вештина да тачно процени чиниоце с којима ради недостајала је краљу Милану скоро са свим, поред свега ума његова. .

Ма да ни Бугари нису далеко испред нас, спрема њихових војника није била малена. Нарочито се видело да су Кнез А. Батенберг и његови врховни официри боље схватили свој задатак. Њима је задатак, у осталом, био далеко лакши.

На српској страни се од првога дана показала забуна и недостатак коликог толиког руковођења. Кратки дани, рђави путови и зло зимско време истерали су. збрку на вршак, који се једва може замислити.

Служба разашиљања заповести, у свакој војсци најглавнија, показала се потпуно испод задатка. Изгледа да нико није умео да рачуна с тренуцима кад запо-_ вести стижу у руке дотичнима и када су извршне. Није