Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ БРИЗЕ 29

било пољског телеграфа ни код главних делова војске Заповести су се слале по коњаницима, а то је често ишло тако непоуздано, да заповест није била ни стигла дотичном команданту онда када је по диспозицији имала да буде извршена. Сви писци бележе како су диспозиције за прелаз границе и за прве кораке рата издаване у онај мах кад је рат објављиван, на врат, на нос, у највећој журби. Међу тим види се по горе наведеним депешама Ј. Грујића да је још око 27 октобра било одлучено да се рат почне што пре. Раније изданим заповестима на сигнал могло се добити најмање 24 сата у времену. Ово се све, међу тим, једнако понављало у току рата.

Иста је таква и још гора била служба о добављању информација. Најбољи је за то доказ читава басна о бугарском тобожњем заобилажењу српскога левог крила и о бугарском продирању са те стране на Ржану. (О тој басни доста говори др. Владан Ђорђевић. Та је басна имала великог удела у кварењу поуздања и морала у Врховној Команди. Никога се, међу тим, није нашло да те гласове провери и да стање ствари утврди онако како је у истини. Вештина ценити гласове по извору њихову и предузимати кораке само на основу поуздано проверених гласова није се у српској војсци неговала како заслужује.

Нетачност у информацијама, колебљивост и неодлучност у смишљању и нетачност у руковању заповестима и ванредна тромост и спорост у кретању војске узрок су што се у целом овом рату, којему је сав главни план био једна комбинована акција, није могао да изврши никакав комбинован корак. Мало који план да се могао у потпуности да изврши.

А из истог извора из којега је потицао хаос у давању заповести") и невештина у срачунавању акције по тим заповестима у времену, потицала је још једна велика погрешка, што се Врховна Команда није обзирала, на снагу кретања. „Наша и иначе глађу и борбама уизнурена војска, без икакве нужде и потребе, била „је у непрекидном кретању. Из Врховне Команде стиже „једној трупи наредба да што пре заузме извесне по-

7) Др. Ва. Ђорђевић, Отаџбина ХУП, 403.