Годишњица Николе Чупића

38 ГОДИШЊИЦА

У овим тренутцима малодушности, краљ Милан је обично тражио крајње одлуке. Поносит и пун поуздања само у себе, у своје мисли и у своје оцене, краљ Милан се у данима повољним понашао неповерљиво, доста охоло, господарски. У данима несреће увек је показивао вољу не да јој се одупре, него да јој се уклони. ·

Ставивши сав углед Србије на карту спречавања бугарског уједињења — он је већ од 5-ог новембра осетио одговорност човека који је игру изгубио. У корист његову мора се признати да је одговорност схватао као своју личну. Изгледа да му се у овај мах чинило да јој се мора покорити, да мора, тако рећи, сам наћи казну којој да подлегне. Толико му је поноса још остало.

Прва озбиљна мисао о одступању с престола [18вршена у почетку 1889), која је тако јако засекла у правац наше сувремене историје, дошла је у главу краља Милана у овим данима 6-ог до 15-ог новембра.

Чим је дошао 13-ог новембра у Ниш, телеграфисао је краљнци Наталији да с престолонаследником краљевићем Александром дође у Ниш. У Ниш су позвани из Београда и сви министри.

Као што се види по белешкама напред наведеним, примирје је само било предложено од Великих Сила, али га нису још биле примиле ни Бугарска ни Порта. Бојеви на Пироту 14-ог и 15-ог новембра истом су се спремали.

У који су мах Бугари наступали с целом својом војском на Пирот, у Београду се у тесном кругу знало да краљ Милан зове у Ниш краљицу, престолонаследника (дечка од 9 година) и министре који су још остали

у Београду. То су били: правде Б. Павловић; уну-

трашњих дела Д. Маринковић; привреде Д. Рајовић; грађевина К. Протић; просвете и црквених послова, Ст. Д. Поповић; Финансије Вук. Ј. Петровић. Председник М. Гарашанин и војни министар Ј. Петровић налазили су се уз краља.

Тог истог јутра, 14-ог новембра, стигле су у Београд стране новине (ја сам имао Резђег | у којима је било телеграма о одступању краља Милана. Врло

рано, одмах после 8 сати, к мени дође енглески по-