Годишњица Николе Чупића
А БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 39 сланик Локок, да ме запита како ценим гласове о абдикацији краљевој. Одговорио сам му да то не може бити истина у приликама у којима се земља тада налазила. Гласови могу значити само клонулост краљеву. Додао сам да боље познајући краља, знам из искуства да краљ абдикацију помиње кад је год у каквој већој неприлици. У исти мах добијем и писамце од министра унутрашњих дела Д. Маринковића, којим ме моли да одмах "дођем у министарство, јављајући ми да је позвао и М. С. Пироћанца. Никада иначе нисам добијао таквих позива; с тога ми је писамце узбудило пажњу.
На састанак су дошли били сви министри горе поменути, који су се бавили у Београду. Казали су нам како има телеграм краљев да краљица с престолонаследником и они сви првим возом иду у Ниш, и питали су нас за савет. Ми смо им упутили питање за што у такој простој ствари траже од нас савет, ако ништа друго нема. Они су нам најпре одговарали избегавајући, и кад сам им ја казао шта сам дознао тога јутра, признали су да предмет саветовања у Нишу може бити абдикација. Сазнавши то, говорио сам да онда не смеду ићи и да то морају спречити, пошто се у растројству у ком је била земља не сме отварати криза на престолу. И М. С. Пироћанац и ја зачудили смо се кад смо чули о чему краљ мисли онда кад је бугарска војска у земљи и кад почиње ударати на Пирот. Исто тако смо казали да ни краљица не сме помоћи да се оствари та луда мисао, јер се могу изазвати неслућене опасности, ако народ, већ разјарен несрећним гласовима с бојног поља, сазна о чему се воде договори на престолу.
Министри су нас молили да ми сами пођемо кра-. љици Наталији те да јој о томе говоримо. Пошље се у двор питање, и брзо нам се одговори да нас краљица Наталија очекује. Кад смо дошли у двор, краљица нас је примила сва разбарушена и уплакана. На наше разлагање да и она и министарски савет имају дужност да спасу земљу од кризе на престолу а династију од срамоте, она одговори да јој је то немогуће, пошто мора следовати позиву свога мужа. Тако смо се после дужег разговора и растали. Министри се ипак "склоне да не иду, с тим да пошљу двојицу својих дру-