Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 41

За Србију је потреба да се што пре закључи частан мир, а под часним миром разумемо мир без икаквих даљих жртава. |

Добро би било покушати да у уговор мира уђе и једна тачка, која би обе стране обвезала да за отредељено време одреде пуномоћнике за преговарање и закључење пајпре трговачке конзенције на основу највећма повлашћене државе, а за тим и потпуног трговачког уговора, коме би био задатак, да олакша између две државе уговорнице промет узајамних производа и потпомогне развитак његових међусобних одношаја.

Макар колико да се у овој тачци успе, то би био, у исти мах, и успех политични.

По себи се разуме да пошто закључци зависе од својих премиса, и ово је мњење срачунато само према побележеним премисама. Свака иоле важнија и осведочена промена у премисама тражила би ново оцењивање и евентуално ректификацију.

4:

| Исход нашега рата с Бугарском произвео је на наш народ (и у Србији и ван Србије неизмеран утисак, који је већ прешао у незадовољство, а смедо би се, готово, рећи и у огорчење. Народ је несрећним исходом борбе потресен у својим најкоренитијим осећајима поноситости и достојанства, и његово осећање моралнога, самоодржања, које по инстинкту ради, тражиће себи накнаде и сатисфакције, пошто народ никад не признаје да је као народ погрешио. Покрај тога жртве су велике, терети осетни; осећање понижења надвлађује сва друга осећања. Живели бисмо у опасној самообмани кад бисмо и за тренутак хтели да превидимо сву озбиљност овога стања. Ако би се овака политичка расположења и после кризе даље пренебрегавала, извесно је да би она морала букнути у праву акутну опасност, која би земљу и принципе реда и законитости у њој ко зна до које мере оштетила. |

Само време може ове ране залечити, али се, међутим, морају тражити средства којима ће се последице немилих догађаја ублажити.

По нашем мишљењу у овоме реду мисли појављује се на првом месту потреба да се прави мир и споља и унутра. :

Под миром споља разумемо да, руководећи се самосталном народном политиком за унапредак, треба постићи изравнање са државама, са којима су наши одношаји запети, што не прејудикује нимало добрим одношајима где они већ постоје.