Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА

Под миром унутра разумемо успокојење и задовољење народа променом система у унутрашњој владавини.

Опште је уверење да је садашњи систем управе потпуно исцрпен. С тога и мислимо да би се криза садашња могла упутити ка срећној расправи целокупном и искреном променом система управе земаљске и да би се тој промени морало приступити одмах по закључењу мира. начином пуним снаге, искрености и решености, како би народ, без губитка. времена, дошао до убеђења да се намерава искрено приступити новој системи у унутрашњој владавини. Сви политични људи у Србији мисле да је време предати историји прелазни устав од !869 и да културни напредци у држави траже устав који би у себи садржавао потпуне уставне гарантије у сваком погледу. Терети које народ подноси нису мали, а услед рата. они морају бити и већи; с тога се оправдава потреба како већега учешћа тако и јаче контроле народнога представништва у државним пословима.

Пошто би овака промена имала да реорганизује. опште основе земље у овако критичној ситуацији, њоме би се, како по разлозима родољубља тако и по разлозима политичке мудрости, имало завесом покрити свеколико досадашње стерилно трвење земаљских странака, са чега би желети било да поменута промена буде заједничко дело свију странака, пошто би се странкама. у новој ситуацији, кад она буде зрела, свакојако ство-_ рило ново и широко поље за њихово унутрашње реорганизовање. Завршујемо тиме да је наше мишљење како би свако друго половно решење могло бујицу још већма раздражити и избити из граница редовнога отицања, зато што се раздраженост најлакше утишава радом око новога стварања, са чега је и треба упутити на посао за земљу, њену будућност и њено, данас јој толико потребно, опорављење најкориснији.

|4-ог декембра 1885. у Београду.

Као што се види, овде нема никаква одговора на горе изложено треће питање. У мене у првој скици_ има записка одговора на треће питање по првом разговору. Та записка гласи: „На треће питање да ли са-

„дашљња ситуација захтева да и Краљ или Краљ и ди„настија абдицирају, врло је тешко одговорити ради.

»огромних последица и ванредне озбиљности такога упитања. Ма да се питање полаже од лица у потпуном „поверењу, и ма да се оно чини пред Њеним Вели»чанством Краљицом, ипак, не сумњајући нимало да