Годишњица Николе Чупића

У ГОДИШИБИЦА

на Скупштини својом већином примила све што је имало да да средства и морално одобрење политици краља Милана. Пошто је Папредна Странка и иначе била исцрпена и под великом виком (ма да је та вика била већином неоправдана), она је, нарочито по обичајима нашим, сматрала се као неподесна за какав било тврђи ослонац. Главна је осуда падала у то време

на напредњаке што су више полагали на оданост према

Двору него на исправност према својој властитој застави. Било је, разуме се, осим тога и људи који су кивни били за много којешта на краља Милана. Они су сви ту своју срдитост изливали на напредњаке, као на одговорне носиоце и потпомагаоце власти. И тако

у оно време највише извикани били напредњаци, и осим тога што је тада још било у њиховим рукама министарство, они ништа друго имали нису. Ако узмемо да упоредимо рачун М. С. А и Ј. Ристића, могло се напред знати, да ће М. С. Пироћанац остати изолован, а Ј. Ристићу да неће у овоме послу следовати Либерална Странка. Чак се могло помислити да јој он неће ни сам искрено саветовати да га следује. Али је Ј. Ристић из ове акције опет имао једну чисту добит. Он је искакао на више као човек којега, траже и најжешћи његови политички противници и без којега се у државним тегобама не може. У оно време њему ништа друго није ни требало, и то је он врло добро уочио.

Оваква је тада била политичка ситуација у Србији; ово је имао да види краљ Милан, и ово је оно што су у брзо по том потврдили политички догађаји Краљ је, међутим, пун оправдане гриже савести за бугарски рат, видео много више. Он је био врло мало комуникативан, пи ми немамо начина да сазнамо шта је он мислио. Али је, по ономе што ми можемо закључити из дуговременог посматрања, његова машта замишљала уједињење либерала и напредњака под Ј. Ристићем и М. 6.

Пироћанцем, приступ радикала к тој уједињеној странци ·

пи велику акцију против династије. СО тога одмах сутра дан учини корак у обрнутом правцу, да би паралисао

овај од кога се његова машта била уплашила. У вече

отиде у град где је још боравио у затвору Пера Тодоровић, осуђен за зајечарску буну у јесен 1883 године.

МАУ НИ

« = Р и УМ –

Г ~