Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 51

по једнаким разлозима истоветан с оним што смо 14-ог новембра М. С. Пироћанац и ја говорили краљици Наталији п министрима краљевим. А шта треба за лечење зала онога момента, већ је одговорено по положеним питањима. Пошто је и тај предмет исцрпен, а говорило сео њему мало дуже, краљ нас је отпустио.

ж ж

Краљ Милан амни- Је ли краљ био задовољан с оним стира осуђенике за- рито је чуо 2 о Нити је био задовољан, нити је жи измирење с ради- - 4 пе Ј калима. Напредњаци Могао бити задовољан, јербо сам чипрема М. С. Пиро- сто није видео шта је пред њим. ћанцу. Иступање из Из тога што су се Ј. Ристић и јавних послова М. С. М. С. Пироћанац, дотле увек веома Пироћанца ц Ст. Но- Е

а аавића оштри политички противници, видели

и разговарали, краљ Милан је изво-

дио много више него што је било у ствари. Јер је у ствари било то што рекосмо, пи ништа више. Удворице су могле говорити краљу Милану, да се шефови напредњака и либерала састају и договарају ради намесништва, и он је отуда могао сумњати на њих. Али ко је томе крив, кад краљ кстиче сам питање своје оставке, а у кући нема него деветогодишњега сина; Ја не знам ни да ли су ни шта су Ј. Ристић и М. С. Пироћанац о томе разговарали, ал се о томе онда прилично говорило међу политичарима. И је ли било неупутно бринути се о томе кад је случај могао лако да наступи

У осталом ни мисао Пироћанчева није била потпуно тачна. Недостатак јој је био што је М. С. Пироћанац сувише полагао на се (његова обична погрешка) и на напредњаке. Ма да је по избору клуба у Нишу у време скупштине 1885 М. С. Пироћанац био шеф партије, партија ·није била у његовим рукама толико колико у Гарашаниновим, који је био мннистар продседник. Напредњацима, се могло располагати само у договору с М. Гарашанином. Осим тога, ма да рат нису водили ни М. Гарашанин ни напредњаци него војна управа и краљ Милан, Напредна Странка се ипак није могла извући из одговорности за њ, јербо је она

5 да