Годишњица Николе Чупића

– +

50) ГОДИШЊИЦА

питању. Око поноћи уочи Божића добио сам краљев

позив да дођем к њему. Вредно је да наведем пале писмо којим ме је позвао. Писмо гласи:

У Београду 21/ХП 1885

Драги г. Новаковићу,

Ви сте се сходно мојој жељи одазвали пре неколико дана позиву Краљице и код Ње са другим политичким лицима састали са г. Гарашанином, који вам је у име моје учинио нека саопштења. Он је по свом повратку из Београда у Ниш мени донео један а1де-тетоте, на који сте се сагласили вас четвоиица код Краљице позвани. Желећи да се лично о појединим питањима објасним, ја Вас молим да будете тако добри к мени доћи сутра 25 ов, м. у !0 сах. из јутра. На тај састанак позвао сам г. г. Ристића, Пироћанца и Радивоја Милојковића.

Вали поштоватељ

Милан.

Очевидно је писмо послано тако касно, да ми не

бисмо имали времена да се договарамо. У осталом, ми нисмо ни имали шта да се договарамо, и знали смо одмах да је на реду треће питање. Краљ је говорио и о осталим питањима. Како је тада било на реду да се одреди место за преговоре о миру, мислим да је одмах нађено да је за нашу осетљивост најпогоднији Букурешт, што је наскоро потом, по српском предлогу, и усвојено. Али је краљ брзо дошао на треће питање, умотавајући га у обичне династичке Фразе родољубља, оданости к династији итд. којима се он служио. Пошто је већ сам био упливао у кораке васпостављања свога палог ауторитета, није тада изгледао тако врућ о питању абдикације. Ми смо му одговорили: да је главно земља, њен углед и њена будућност и да династија служи земљу и народ, тј. брине се о потребама њиховим, исто као и ми, интелигенција народна. Није потреба у промени династије него у промени система земаљске управе. У моментима народног живота, у којима треба све напрегнути да се тегобе савладају, као што је био и тадашњи, није време мењању дина-

стије, нити би тај лек штогод помогао. Одговор је био

ЈЕ а даме су