Годишњица Николе Чупића

66 ГОДИШЊИЦА

учинио својим љубимцем, њега уздигао на највећу висину, њега најобилније окитио ореолом митских хероја.

Јагић је увидео да разлог у „превеликој Физичкој снази“ још није довољан, па га је и поткрепио Марковим „заузимањем у корист подјармљених.“ Мислим да на овај други разлог Јагићев ваља скренути већу пажњу. Јер одиста, велика херкулеска или џиновска снага може у нама подстицати чуђење и дивљење, али врлина, која нам заштићује и част и живот, и која ублажава болове у тешким и мучним тренуцима, кадра је јаче да утиче на наше срце, кадра је већма да се популарише код невољнога, и подјармљеног народа, да се уздигне до ступња народнога идеала.

Руски професор и књижевник М. Халански, у својој досада највећој и најпотпунијој студији о Краљевић“ Марку,') такође је покушао да објасни велике народне симпатије према Марку, али сасвим на други начин. Он вели: „Чини се, да је идеја несреће и саучешћа на хероју преовлађивала у најранијем епосу о Марку.... У доба великих народних несрећа има људи на којима се знатније, оштрије и осетљивије огледају опште не-_ воље и страдања. И краљ Марко се појављује као такав невољни страдалник, несрећни владалац, који страда без кривице или, боље рећи, за кривице других... Саосећање према судбини, а може бити и према самој личности Марковој, било је, вероватно, главни узрок његове популарности и распрострањења прича о њему по свој Србији и Бугарској.“

Одиста, положај Марков после страшног пораза. на Марици, где му је погинуо и отац Вукашин и стриц Угљеша, и где је уништена огромна војска њихова од 60.000 људи, морао је бити незавидан и одвећ несрећан и невољан. Наследити краљевски престо у таким тешким приликама; постати владаоцем ојађеног народа, унесрећенога тим ужасним поразом; бити без војске којом би могао штитити своје земље од непријатеља; немати помоћи у господара суседних земаља који су, напротив, похитали да се користе његовим неприликама, отим-

ђ) ЈТОжно славансктл сказанил о Кралевичћ Маркђ, у 3 тома. Варшава 1893—5.