Годишњица Николе Чупића

КРАЉЕВИЋ МАРКО 09

"и заборавља онда, кад беше готов да баци проклество

на свакога Србина који му на Косову није помогао; па га још високо уздиже, прославља га више него Лазара и све друге — гради га својим љубимцем ! Не,

"не — Халансково мишљење није ни у колико кадро

да нам објасни велику славу и популарност Маркову. Ево шта Маретић вели о Халансковом мишљењу

"у своме реферату о студији његовој“): „Ово нагађање

о великој слави Марковој не вреди више него ли моје у Косовским јунацима и догађајима. За то је најбоље рећи да поред оскудице историских вести не можемо знати зашто је народу толико омилио мимо друге јунаке свога времена,“

Од страних књижевника још је А. Серензен о томе питању рекао неколико речи у својој студији „Прилог за историју развитка српских јуначких песама«“.“) Гово-

рећи о Краљевићу Марку, Серензен вели: „Из пут-

ничких бележака друге половине ХУМГ века знамо, да је он у македонско-српским пограничним областима цењен као славан јунак. Каквим је делима стекао себи ово име, не знамо; готово би се могло мислити, да он за своју славу има мање да захвали истински знаменитим делима историјскога карактера, него ли случају који нам је свакако непознат и загонетан по своме утицају, а који је од ХУ до ХУП! века око овог имена. груписао причу и песму.“

Као што се види, код Серензена не налазимо поуздано и одређено исказанога мишљења, које би нам дало објашњења о слави Марковој. О „непознатом и загонетном случају,“ којије око имена Марковог привукао народну песму и цричу, нема се шта рећи; јер у времену, када Марка већ давно није било, тешко је

_ замислити случај, који би био од тако замашнога ути-_

цаја по народне симпатије према краљу Марку, верном вазалу турских султана.

Од наших књижевника имамо о томе питању исказано мишљење код уважених академика: Ст. Новаковића и ПИ. П. Ђорђевића.

1) Реферат је штампан у Вади, књ. схххп. 2) Азтиз Зовтепзеп: „Вегас хиг Свезећтећбе дег Епгулскеџпо дег зегећеп Нејдепфасћеппо«“ — у Јагићевом Агећтуц, В. ху. стр 217.