Годишњица Николе Чупића

68 ГОДИШЊИЦА

доцније, уместо мирења и стварања веза са осталим владаоцима српских земаља, уместо договарања око заједничке одбране од азијске напасти, видимо историјског краља Марка где верно врши своје вазалске дужности, да би само у својој земљи могао мирно кра-

љевати. По казивању сувременог грчког писца Халкокондиле може се рећи, дг је Марко у својим земљама, владао слободно и самостално. „Мурат је хтео да подражава Киру п да буде благ и праведан, те је спрам господара српских, бугарских и грчких поступао с великом благошћу и умереношћу. Сви ови господари, и

Дејановићи и краљ Марко и Богдан, погодили су се, | =

према томе, да данак плаћају и да војску дају, а у свему осталом мање више да заповедају као што бу и заповедали“.') Марку је, дакле, у вазалској служби било добро, па се није обазирао ни на кога другог. Таква ње: гова »удворичка“ политика према султанима, није могла наћи одобравања код владалаца северних и западних земаља српских, који су се спремали да се са оружјем одупру Гурцима, а нарочито код јуначког кнеза Лазара, супарника Марковог, који се не хтеде угледати на Марка и остале јужне господаре да уђе у Муратово вазалство. Марко је мирно посматрао нападе турске с једне стране на земље Лазарове, а с друге на Балшићеве. Па иу најсудбоноснијој борби на Косову, када су све северне земље српске учиниле савез за одбрану слободе и самосталности српскога племена, и када се већ поуздано могло знати, да ће пропаст на Косову бити и пропаст свих српских земаља, — ни тада Марко не изиђе из улоге вернога клетвеника Муратовог. Марко је предусретљиво изишао Мурату на сусрет и поклонио му се, а Константин је у Кратову лепо угостио Мурата и његову војску, кад су полазили на Косово. За њих се вели да нису учествовали у Косовском боју ни као пријатељи ни као непријатељи Лазарови, али је вероватно, да би Марково и Константиново учешће у корист. Срба, а са јуначком коњаничком војском њиховом, с којом су умели тећи победе за рачун турских султана, дало несрећном боју Косовском сасвим други обрт. Па ипак све Маркове грехе и кривице народ српски опрашта

1) Ст. Новаковић: Срби и Турци у хту и ху веку, стр. 191.