Годишњица Николе Чупића

286 ГОДИШЊИЦА ; „ -занав

101.

_ Пошто се обичан, просечни човек никад у својој | уској души не може уздићи над својим сопственим личним интересима, и пошто су интереси друштва, народа и сувише високи и апстрактни да би их могао | појмити и волети, то обичан човек може само тако бити моралан тј. поштен ако се обавести, ако буде | уверен да је у његову интересу да буде моралан, поштен, кад разуме да ће само тако задовољити своје личне интересе кад његови Интереси буду исти као и интереси друштва. Тако само разум може помирити човека о друштвом и тако је разум морална снага. По. томе све што је разумно то је и морално. С већим разумевањем људи ће бити и моралнији.

м' |

Ј

1082.

Страх не само што одузима половину снаге човеку него ту одузету половину снаге даје супарнику

103.

Велики пороци много мање сметају човеку да има пријатеља, него што врлине изазивају то. Врлина усамљује човека, јер маса људи нерадо трпи да се ко издваја из ње. Отуд су узвишени људи не само усамљени у животу, без друштва и пријатеља, него не могу бити ни активни, јер су и сувише скрупулозни и савесни да би газили по законима природним и људским. Они _ јасно виде пред собом провале беде, лажи, порока и док они гледају да то све поравне и угладе у животу, дотле обичан човек јури слепимице преко тога и бива активан и енергичан. Отуд врлина и умност често сметају да се буде активан или ако то и покушају, они се брзо саплету и падну.

104.

Као што су дубоке воде обично бистре, тако и дубока душа. Она се никад не може маскирати да изгледа друкчија него што је. А кад се замути теже се. разбиструје него плитка душа. 4