Годишњица Николе Чупића

ПУН иу

+ м. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 297

Велики део својих радова Милићевић је посветио народном просвећивању. Кад је оно при крају шесте десетине прошлога века почео живљи покрет за поправку наставе у школи и ширење писмености и просвете у народ, Милићевић је био међу првима и у комисијама и у књижевности, и у раду преко књига и преко новина. Он је био најактивнији члан велике школске комисије, која је 1868 и 1869 имала да преуреди све наше школе и која је установила прву учитељску

"школу у Србији. Он је тада покренуо свој часопис

„Школа,“ коју је под девизом: „Знање је светлост, знање је моћ; учимо, браћо, и дан и ноћ“, уређивао пуних девет година и преко ње износио сав напредак у другога напреднијега света и предлоге како што да се поправља и уводи код нас. Поред своје „Школе“ и преко ње он је публиковао велики број педагошких радова, већином превода, који се и данас могу читати с коришћу, а камо ли онда, кад су то били првенци у нашој педагошкој књижевности.

Није ласно писати о Милићевићу ни као књижевнику ни као човеку. Јер прегледати тако дуг и разнолик живот од седамдесет и седам година и тако обилан и плодан књижевни рад од пуних педесет година и равно сто публикација и све то изнети у неколико речи није лак посао. Милићевић и сам имађаше обичај да каже о себи: „Што сам, собом сам«“. И доиста. Рођен на белу, без имања и високе родбине и протекције у каријери својој и служби државној, а са спремом коју му је могла дати једна скромна богословија београдска, он је све што је у животу имао стекао трудом својим. И тај је труд био огроман. Он је био необичан и у старије генерације његовога доба, а у данашње је он још ређи. Тај се труд његов показивао и у школи; али се он развио у пуној снази тек доцније у животу. Један најуреднији живот, који није знао за кафане и ни за какве ноћне седељке, ранио је редовно зором на посао и до обичног канцелариског времена он је свршивао масу својих књижевних послова. А. недеље и празници били су њима посвећени сасвим. И ето, откуд толико књижевних радова код четрдесет и осам година државне службе!

.“