Годишњица Николе Чупића

296 ГОДИШЊИЦА

народним боље но ико други. И ко је хтео да види како народ говори и како се књиге пишу народним језиком, тај је узимао и читао Милићевићеве књиге. С тога многи с правом веле, да им је Милићевић био углед у писању народним језиком. А кад је ово било и у последње време, онда, кад је народни језик у нас освојио сву књижевност, и научну, и дневну, и школску, а колико ли је ово било тек у оно време, кад се за народни језик није ни знало, кад се он сматрао за усвињарски и говедарски и језик баби Смљани“, а све се књиге писале оним укрућеним и извештаченим „вславено-сербским«“! И после Доситеја, који је доказао вредност народнога говора, и Вука, који је изнео тај народни говор, нико више није учинио да се тај народни говор позна и омили колико Милићевић. И неоспорно је, да ће у историји књиге српске после ова два великана прво место припадати Милићевићу.

Милићевић је писао не само најслађе и најпопуларније него је написао и више него ико други у нас. Пишући пуних педесет година без престанка и без одмора он је стигао да намири равно стотину својих разноврсних књижевних радова, међу којима има и тако опсежних као што су „Кнежевина Србија“, „Поменик“, „Живот и дела великих људи“ итд, на којима је он радио годинама. И све се то одликује лепотом српскога језика и чистотом штампарске израде. За једну једину штампарску грешку Милићеваћ је трчао у штампарију, заустављао машину и исправљао је. Зато и с те стране готово све његове књиге чине изузетак у нашој књижевности.

Свој књижевни рад Милићевић је одмах почео на најразноврснијим пољима. Он је историчар, преводилац, етнограф, новинар, педагог, географ, путописац и приповедач. И на свима овим пољима његови су радови свраћали на себе пажњу и научника и народа самога, и важили као најбољи. То је Милићевића и уздигло не

само у очима народа и читалаца као најбољег књижев-.

ника народа својега него и довело одмах до чланства Ученога Друштва а за тим и за члана и председника, Срп. Краљ. Академије и члана толиких страних академија и учених друштава.