Годишњица Николе Чупића

'

ТТ м. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 301

рад тога времена много мршавији. (На пример одмах идућих година имамо од њега: 1881 само „Десет пара“, 1882 „С Дунава над Пчињу«“ а 1883 „Помени о Даничићу ().

Али Милићевић није остао дуго у Министарству Унутрашњих Дела. ! Новембра 1886 године он буде постављен за библиотекара Народне Библиотеке, које је место било много угодније за његов књижевни рад. Исте ове године основано је и Друштво Св. Саве и Милићевић је био међ оснивачима његовим и члан првога одбора његова. Године 1887 изабран је за правог члана Срп. Краљ. Академије, а 1888 био је председник одбора за Вукову Стогодишњицу, која је у Београду онако величанствено прослављена. Идуће 1889 буде изабран за привременог секретара Срп. Краљ. Академије, коју је дужност отправљао све до Септембра 1895, а 1 Јануара 1896 постане председником њеним на три године. Кад је !892 оснивана Српска Књижевна задруга, Милићевић је и у томе послу узео жива удела и постао је добротвор њен. А кад је наш највећи просветни добротвор пок. Илија Милосављевић — Коларац основао своју задужбину, он је сам узео Милићевића у први одбор свој. А кад се по смрти овога великога добротвора беше дигла родбина његова да обори тестаменат његов и уништи племенито завештање његово, онда се после пок. Николе Крстића и Марка Стојановића за одржање последње воље покојникове највише заузимао сам Милићевић. Доцније 1893 он је изабран и за заступника председнику а за тим и за самога председника одбору ове задужбине, које је место часно заузимао све до смрти своје.

И задужбина Чупићева има много да захвали Милићевићу за свој рад и напредак. Основана још 1870 године она је одмах у почетку имала Милићевића за члана Одбора свога, а од 1874 јој је он био и председник све до смрти своје. По његову предлогу је 1877 године покренута и Годишњица, која је ево већ двадесет осма на реду.

22 Јула 1897 године Милићевић је постављен за државног саветника, са којега је положаја и пенсионован 3 Априла 1899 године.