Годишњица Николе Чупића

300 ГОДИШЊИЦА

У то је време Милићевић радио и на преуређењу наших школа. Он је био и члан и пословођ школске комисије 1868 и члан велике комисије за преуређење свих школа 1869 године и рад ове комисије доносио је у својој „Школи“. А годинама је као секретар министарства просвете обилазио основне школе и на лицу места се уверавао о раду у њима и свему ономе што стаје на пут напретку његову. На овим путовањима,

својим Милићевић је не само давао савета и поуке.

како што да се поправи, него је стекао познанства, не само с појединим људима него и појединим местима, у нашој отаџбини као ретко ко и пре и после њега, и отуда је дошло оно манументално дело његово „Кнежевина Србија“.

За ово време Милићевић је двапут одређиван за секретара Народне Скушштине (1864 и 1867), а за тим 1874 и 1880) био је по ондашњем уставу постављен и за посланика на њој. 1867 године испунила му се жеља да оде у Русију и види се с највећим научницима руским. Те је године била етнографска изложба

у Москви и Милићевић буде одређен у одбор који ће припремити све што треба, те да и Србија буде за-_

ступљена на овој изложби. Зато он с г. Стевом Тодоровићем пропутује неколико округа и прикупи све што је било од већега интереса, а затим одбор буде послан и на саму изложбу. Тада је Милићевић био и код самога цара. | Године 1880 учињена је Милићевићу највећа неправда. Те године изиђе закон, да секретари Министарства Просвете морају имати Факултетску спрему. Па и ако се то могло разумети за нове секретаре, који би се постављали у будуће, опет се та одредба онда примени и на њега и он буде уклоњен из просвете и постављен за помоћника Министарства Унутрашњих Дела. Тако он, који је провео пуних двадесет година у просвети и урадио и за школу и за књигу српску више но ико и пре и после њега, 61 уклоњен из просвете и премештен у — полицију! То је и њега самога, необично заболело. Ади га та неправда нимало није омела у његовим пословима књижевним. Само је од то доба чешће одређиван у разне комисије, које су му одузимале много времена, те је с тога књижевни му