Годишњица Николе Чупића

310 ГОДИШЊИЦА

П.

Већ ово, досад изложено из живота и рада његова, довољно је, да се види: како се пок. Бошковић поступно пео по степеницама државне хијерархије, док није дошао до највиших положаја и до највећих одликовања и почасти у српској држави и ван ње; како је наизменично прелазио из просветнеу дипломатску струку, и на послетку, како му је чиновничка каријера проткана у прво време премештајима и уклањањем из отаџбине, а доцније, на име после првога министровања његова, стављањем на расположење и у пензију. Све је ово долазило од политичких прилика п праваца, који су нарочито од 1858. на овамо, владали и преоблађивали у Србији, као и од тога какав је он положај заузимао према њима као истакнута политичка личност либералног, национално-демократскога правца.

Тако, већ као професор у Београду и уредник Сраских Новина 1859—1860. био се замерио тадашњим власницима, што се у друштву са још два своја пријатеља, са Владимиром Јовановићем и Алимпијем Васиљевићем, такође радницима на покрету од 1858. трудио уде од тог службеног листа направи угледан политички лист либералнога правца. Ово се није допало тадашњим власницима и Стојан је као „опасан“ уклоњен из Београда и постављен за професора најпре у Неготину, па онда у Зајечару“.') А због своје чувене беседе, коју је о Св. Сави 1862. држао у Зајечару, а која је неком начелнику другог |Књажевачкога) округа у једном од многих преписа дошла до руку и учинила се сувише слободоумна, чак и „републиканска“, и ако о том у њој, осим патриотских, просветних и културно-историјских размишљања, нема ни помена: „Стојан мора да напусти внутреносте и путује по Белгији и Француској“.

Кад се вратио у Београд добио је допуштење, да заједно са Владимиром Јовановићем и Милованом Јанковићем може издавати лист Народна Скупштина. Али није изашао ни први број тога листа, а допуштење за његово издавање би одузето. Толико су тадањи вла-

1) Влад. Ђорђевића Говор у напред поменутом листу и броју.

2) Тамо.