Годишњица Николе Чупића

ПОДАТОШНИ НЊИЖБВНИ РАД МИЛАНА Ћ. МИЛИЋЕВИЋА

од Ј. МИОДРАГОВИЋА

Књижевни рад Милићевићев, као што је познато, веома је разнолик. Он је оригиналан и преводилачки, а по струкама: педагошки, етнографски, географски, историски, биографски и приповедачки, Ово педагошки ми нисмо случајно метнули на прво место. И ако је Милићевићев рад у последње време био већином етнографски, географски, историски и приповедачки, он је у прво време био већином педагошки; и био је огроман. Од стотине његових публикација око тридесет их долази у ову струку, а то је скоро трећина целокупног књижевног рада овога плоднога књижевника. А ако рачунамо по странама, онда ће сразмера изићи овака: од 20.723 штампане стране у свима Милићевићевим делима долази их на дела педагошке садржине 8.208, а на сва друга 12.520. Не дакле ни трећина него "скоро половина Милићевићева књижевног рада долази у педагошку књижевност.)

7) Из овога се види, колику је неправду учинио Милићевићу пок. Љуб. Недић, товорећи најпре у Летопису Матице Српске а за тим у својој књизи Новији Српски Писци о њему као о приноведачу. историку, географу, биографу. путописцу и преводиоцу уопште, а не поменувши ни једном једином речи оволики његов рад педагошки.

Баш у то време, када је изишла ова књига Недићева, штампано је и друто издање мога „Рада у 1 разреду основне школе“, који је Недић необично радо читао када је он излазио први пут у „Просветном Гласнику“, у оно време када смо обојица били у Лајпцигу на универзитету, он за ФилозоФију а ја за Педагогију. Ја одем Недићу, да га обиђем, јер беше већ тешко оболео, и понесем му једну књигу овога издања „Рада“. Код њега беше госп. Слободан Јовановић, који одмах оде, а останемо нас двојица сами. Недић је седео у постељи, подупрт јастуцима, ломећи прсте и често би зашкргутао зу-

ГОДИШЊИЦА ХХЛХ 1