Годишњица Николе Чупића

ДУБРОВАЧКА КОМЕДИЈА „ЈЕРКО ШКРИПАЛО“ 319

и угледна међу властеоским (која је, није, наравно, казвано; уШкрипало«“ није надимак породице него личниј; „ја сам од првијех властела од града“, каже његов син на једном месту (чин Ш, појава 1). Он је у високим службама републике; у „вијећу“ је, каже његова жена, ПШ, 7); „сваму је република на скини (на леђима, плећимај«“, каже његов син за њ (;, 9); „ја сам од првијех“ (1, 10), „ја сам келомна (стуб) од града“, каже он сам за себе |(П, 6). Био је кнез републике једанпут (;, 3), пи као да се нада да ће опет бити (Ш, 10).') Стар је; увисиш с једном ногом над греб (гроб)“, „старежино, у теби шака душе“, каже му жена (П, 6, 10.) Жењен је такође. То му све ипак ништа пне смета да се пушта у љубавне авантуре, да „се тратења (задржава, забавља) с аманцама (милосницама)“ како сам каже (1, 3); у том погледу, он је сличан Држићевим старцима љубавницима, Аркулину Аркулиновићу из комедије Аркулин, и Лону из комедије Манде |У комедија). Од младости је љубавник, па такав и у старости остао. „По ране моје, каже он слузи Прхуну |Ц, 11), у моје младе дни нигда се нијесам крето с Пријекога, био сам од Финијех аманата (љубавника), скакали су за мном низ Фуњестру (прозорј“; познато је да су се на Пријекому, једној од старих п живописно лепих улица у Дубровнику, у старо доба највише одигравале ноћне љубавне сцене. Он налази своје у„аманце“ по кући и ван ње; он усваку |жену или девојку која служи у кући) редом с пунијем трбухом а с празном скрињом (ковчежић) из куће отправља: или је баба (дојкиња), или је годишњица (служавка), или кметица (сељанка), или товјернарица, ништа не оста цијело пред њиме“, каже његова жена за њ [1], 8). Ту је сличан „госпару“, главној личности из једне Наљешковићеве безимене комедије |УГ комедија). Онјеп имућан, има винограде, куће, слуге. Он је тврдица, и то велика, као Држићев Скуп. Ни једну служавку, као што се по последњем наводу већ могло видети, неће да исплати; жена његова се жали како се никад није могло рећи: уизишла је из куће Јерка Шкрипала дјевојка“ како се „пристоји“ (1, 1), а и он сам каже: »из

+) Не знам како би се управо имало разумети ово место (ШП, 10): „нето ме учине 8, каже Јерко Прхуну, учинићу те гвардианом за Јакин(г)“; ово 5 би можда значило скраћену кнежевску титулу.