Годишњица Николе Чупића

390 ГОДИШЊИЦА

моје се куће нигда није дјевојка с прћијом (мираз, плата) одвела“ (1, 5). „Јемачицама |берачице, девојке што беру виноград)“ неће да плати ништа и ако су целу бербу свршиле, него их још.беди да су крале, напада их, грди и хоће да их казни (ПЦ, 6). Кад има да награди слугу Прхуна за неке услуге, он му ретко даје новац |; 3) него више обећава разна »„оФфиција“ која му као властелин може дати: учиниће га да буде здур „(пандур)“, „Ккапуро |(капларј“, „гвардиан“ (чувар, тамничар; Г, 10; Ш, 10). Кад има да наградп „виленицу“, он јој најпре каже: „дођи сутра да те платим«“ (П, 7), а кад она понова дође и понова га услужи, он се овако опрости с њом: „упослаћу ти вас дроп (комина; и њеке цревље (ципеле) ветке (старе) за плату“ (ПТ, 5). Свом пудару наређује да не једе грожђе него, ако му се једе, нек узме од суседа, и пудар му одиста каже: »уја сам ти добро оправио што ми си наредио; у твому винограду нијесам ни јагоде (зрно) изобо; него у сусједа како ми си ти наредио“ (1, 5). Он се једнако боји да га не покраду, и ваздан распитује за грожђе и вино. Он не гледа само своје, него тражи и туђе, хоће да отме и оглоби. Својом тврдошћу као и позним љубавним прохтевима, он представља фигуру из комедије познату под именом сописиз зепех, и то у роду који је Држић већ и не једанпут насликао. Фигура, према томе, није нова, али, како је властелин у њој приказан а не пучанин, то се не може порећи да је извесна смелост била потребна при њеном сликању.

Његова жена, Пера, властелинка је такође, пошто су властела могла само међу себи равнима закључивати бракове. Она као да није донела велика мираза мужу; Јерко, кад се посвађа с њом и прети разводом брака, каже јој да ће она у том случају остати „с оном кућом обореном уз проваљену улицу |у старим службеним књигама дубровачким помиње се одиста та улицај«“ и с мало „земље над градом под Бргатом (место у околици дубровачкој)“ на којој, каже, ништа не може родити, и додаје: ушто ми си донијела у прћију“ (Ш, 7'. Јамачно је и она старија жена. Љубоморна је на мужа, и једнако га хвата у његовим љубавним подвизима, и прави сцене за то; „госпођа, јада се једанпут њена служавка, цјећ (због) ђилозије (љубоморе) на свак час скан-