Годишњица Николе Чупића

394 ГОДИШЊИЦА

да ћеш ти веће (више) живјет од жене три годишта“ (П, 7) Виленица је „из влашке земље, чак с Дробњака“, зове се „Љељена (пли Јељена) Рогојева“ (1 7, Ш5). С њом су донекле сродне »неке грајске (градске) виле које се зову сатене (2) петоноге“, о којима она говори (Џ, 7). Само, ове као да су одиста вештице, не само врачаре. Оне не излазе на позорницу, него се о њима само прича. Јерко верује у њих, као што верује у виленицу. Фигура ове виленице, као и помен о петоногим вилама, једна је од карактеристика ове комедије. У комедији дубровачкој, колико се сећам, нису виленице изношене; ово је први и једини случај.

Остале личности су неважне. Можда би се између њих још могла издвојити Ката Јагода, са својом кокетеријом и препреденошћу јавне женске, или која се за такву издаје. Друго су слуге, служавке, дечаци, пудари и слично. Ивтересантно је да попова нема, као што их има у Паљешковића |(УГ комедија). Педаната, паразита, куртизана, и сличних типова старе комедије такође нема; они су се вероватно већ били преживели у доба кад је ова комедија писана. Ката Јагода не може се сматрати правом куртизаном, и ако има њених црта.

Радња комедије, као што смо већ горе напоменули, није у самом граду Дубровнику, него у околини његовој; доказ су томе наведене речи Саламунове. У којем се дблу околине управо дешава радња, није могућно тачно разабрати; почетак комедије недостаје у рукопису, а вероватно је тамо то било означено. Радња се врши у време бербе, у местима где има винограда, то је јасно, пошто се кроз цео комад говори једнако о вину, о бачвама, о грожђу, о „јематви“ (берби, итд. Али винограда у околини дубровачкој има свуда, по Конављу, по Шумету, и иначе. Ипак може најпре бити да је место радње око Шумета. Маро каже Саламуну:: „намијераш се у Шумету“ (1, 9); додаје одмах затимд »ово је наше (тј. из винограда његова оца) вино ое најбоље посте (7) од Шумета“; Милета пудар, кад се опије, каже: „чини ми се да се вас Шумет око мено врти«“ (П, 2); кад се Иван мали и Вицко (обоје, ка: неке слуге) туку, Вицко, ударајући противника, кажед „на ти, на, неотрена(2) магарца сину, нека знаш ко о