Годишњица Николе Чупића

ДУБРОВАЧКА КОМЕДИЈА „ЈЕРКО ШКРИПАЛО“ 325

шумеска дјеца“ (1, 6); Јерко каже: уономадне идући у Шумет« |], 3).

Интрига комада је, рекли смо, проста. Има једна главна историја у њему, а има и споредних, епизода, слика. Тако је то скоро увек у дубровачкој комедији, и врло су ретки комади (изузевши преводе из Молиера) у којима је само једна историја изведена, консеквентно, стриктно, с композицијом која право води једном једином циљу. Обично, поред главних личности, које махом припадају бољем сталежу, има повише споредних; то су слуге, служавке, мали свет. Главна је радња међу тим бољим и вишим личностима, али и онај мали свет има своје интересе, страсти, прохтеве, те прави своје историје, које теку независно од главне радње и сликају прилике уопште. Тако је и у Јерку Шкрипалу. 5

Главна је радња ово. У време бербе смо, доноси се месо „за јемаца“ (берачи), наређује се за бачве, шиље се по „товаре“ (магарце) који ће вино преносити, точи се вино и носи на продају, берачице беру, рачуна се колико ће вина бити, пудари се опијају, итд. Јерко се тад, на кампањи и у време бербе, више расположио за своје љубавне авантуре, и жељан их је. Жена га спречава при томе, пази на његова неверства, и он се Прхуну жали на то. „Не да ми, каже он за њу, нигдје нога развестит; свуд ме тражи, свуд ме спијава (шпијунише), свеђ ми гринта (додијава). Ономадне идући у Шумет, навлаш сам је био усадио на маску (мазга) пруцавицу (која се рита), је да њом баци низ Коно (место поврх Дубровника), и, рег уба пма (тако ми живота), бјеше се потакла нога, ма је опет валента

(здрава: види св, и враг је помага.... Ма ја знам што ћу учинит. Први пут дође ли са мном у Конавле, ставићу је на ону омброзу... (ћудљив; сад једна не-

разумљива реч, која вероватно значи мазгу, кобилу), и повести ћу је на највеће пречипицио (понор) од Љуте (место), нека њом врже у Ријеку: веће ми се мозгом(2) прекопала“ ([, 3). Онда тражи од Прхуна да нађе начина да се Јерко састане с Катом Јагодом, „својом старом аманцом“. Прхуну је „дошла на памет једна Фина инвенцион (проналазак): Јерко ће се претворити да ће „поћ пухе (звери, животиње) ловит«“ и