Годишњица Николе Чупића
396 ГОДИШЊИЦА
тога ради понеће „бањештар (стрела, пушка)“, а Прхун ће се постарати да га Ката чека „под орахом на води“, и новиће „зубљу«“ (буктињу; све ово: [, 3)“. Али Перу је „страх да се (Јерко) и данас с којом не договори“, и за то ће „замитити Ивана малога да му украде вентриг') без кога не може кренут“ (р, 8). Сад се јавља Маро. Он је баш остао без пара, прокоцкао све што је имао (в. горе наводе његових речи), а требају му сад, ради једне »аманце“, Остало му је „или забаг ја таге (скочити у море)“, или се спуштати до увиљакарија“ (нискости) тј »атакат до жудјела (обратити се Јеврејину за новац)“. Он се реши за ово друго. Како га је отац наместио да седи у граду Дубровнику (ПЦ, 5) а не да долази к њему на кампању, он ипак кришом дође тамо да би могао оца покрасти и његово вино продати. Долази Саламун из Дубровника да по налогу Арона Коена (поправка у рукопису: „некога жудјела <) купи „триста (2) четрдесет видара вина“. Маро му прода осамдесет ведара, од очева вина наравно, и добије као капару, „два дуката“. Саламун се само боји да га не „ухити !п | гароПа Шиве азнпо зио 512пог радге“ |ухвати у клопку пресветли Г. отац Маров“); Маро, не само да на тај начин поткрада оца, него хоће и Саламуна да превари: у»ах, да могу какогоди овому псу Мердохајну измакнут му динаре, а не дат му вина!«, узвикне он, чим је свршио уговор с Јеврејином, и овај отишао (све ово |, 9). Долази Ката Јагода да уговори састанак с Јерком, под орахом, само је страх да јој то не »обазна муж, јер је оно охоло звијере“ (1, 10). Сцена је ова слободна сувише, по речима и по радњи, у смислу порнографском и скатолошком у исти мах. Нећемо је подробније описивати; само на једно указујемо, а то је да се помиње „Колориња«“, данашња позната бања дубровачка под Ловријенцем а некада место где је била „Фратиља кожухарска“ и где су коже чињене и пране. Колорина иначе нигде у дубровачкој књижевности није поменута.
1) Можда од талијанске речи: уепете, уепштесло, што значи: трбух, трбушац. Вентриг је овде узет у значењу потпасача,; суспенсорија. У Стулићеву речнику га нема.