Годишњица Николе Чупића

ЈАШУЊСКИ МАНАСТИРИ 343

да је био на престолу до 1520, дакле царовао и 1517 године или од Адама 75. К. 6. (7025) као што је иу натпису. Други део натписа забележен је за време цара Сулимана, то је султан Сулејман [ Велики и занонодавац, син султани Селима [, што је ступио на престб 1520 године, а царовао 46 година, значи да је био на престолу до 1566, те пио томе био је цари 1524 године или од Адама 71 Е(7032) као што тврди и натпис. Овај је султан Сулејман [ доппрао са својом војском и до Беча."

Најзад су чистили живопис од прашине и старих мрља 1902 године неки Јаков и син му Ђорђе из Велеса. Ти су мајстори нешто и живописном четком радили и поправљали избодене очи и лица светаца из времена Турака, али боље би било да то несу чинили, него да су само крпом очистили ликове од прашине, а не као што су чак и старе натписе око главе Светога Саве пи Немање побрисали па нове незналачки записивали, те после имена Сава и Немања записали погрешно сефпекн, место што је било написано сфњпскн. Ови су мајстори тај свој незналачки посао и овековечили овим натписом на црквеном зиду при улазу у цркву:

Овнокиса кл лето 1909. г. зографне Фнутрашни поправки чот Акова и сина Ђорђе иза Келеса, у креме цо(ККЕНОГА) стафешна скешеника Јов. (С. Димитријевић. Втитори Мита Анчић, Ранђел Дазић из Ашуње.

Још се чува у овом манастиру једна сребрна кутија у којој су држани делићи светитељских моштију, те је та кутија служила калуђерима као мали ћивот, који су хришћани целавали кад су га калуђери носили по народу писаније ради. На тој кутији изрезан је унаоколо овакав натпис:

Окражћ лесковауко направншнса СТТА мошн мавностнрза стомв [однна претеун вљ дато 7039, дњљкемврна 15 денљ.

Одмах на првом погледу види се и по језику и по правопису да овај натпис неје изрезан Адамове године у А 6 (7039), већ негде у најновије време у деветнаестом веку, али се не може држати да је писан пре 1840 године, него негде после тога времена, + најдаље до 1576

8 Према овоме она примедба отпада у Краљевини Србији стр. 27.