Годишњица Николе Чупића

348 ГОДИШЊИЦА

Други је скорашњи натпис од 1868 године. Нешто је с двора у трему шарао самоуки зуграФф |живописац) Јован Илијовић, из Галичника у Дебарском Санџаку, па да би остала успомена на тај његов рад, он је записао над западна врата, кад се из трема прилази припрати, овакав натпис:

Изовразиса КАрвкоКх сен Храма КоведеННЕ прс. кладичицЕН Богородицњки рокои Јована Илискића Декрелил село Галичникх, во крема епитропома Мита ДАнкову и Коста [оканока НЗ 64фош Десковца, и Станод Лазарокх село Цоковница, настолтелћ вист Сстодна Ђокина иза кароша '". на 1868 го. ме. Ноемрим 20 дан.

в. Манастирско имање и управа

И ако су сада оба манастира пуста, и Свети Јован без калуђера и Богородица без калуђерица, али при свем том опет их народ и данашњи дан сматра за манастире. И заиста оба та опустела манастира имају и данас своју земљу: воћњаке, винограде, шуме и пашњаке за стоку, и нико у околини и непомишља да су то само селске цркве, него их зна од старина још и увек за манастире. “' 6

10 Значи да је Стојан Ђокин из града Лесковца. И ако је овај Илијовић што је записао натпис Галичанац и сам на својем дому у Галичнику радије говорио грат, место варош, као и сви у Лесковцу и околини што говоре и данас, али се види јасно да се и онда под Турцима хтело нешто србастије да означи, и да се онако по београдски рекне варош место град. У опште обе речи и варош и град одавно у Срба значе једно исто — градско или варошко насеље.

Стојан је Ђокин радом из Лесковца, још у животу од својих 80 година, и држи се добро и крепко. Он се данас боље зна и познаје по надимку Чаче. Кад се каже Стојан Чаче, тада се зна да је то Стојан Ђокин. Он радо прича и данас о својем чорбаџијском животу у Лесковцу. Хвала му на причама о овим манастирима.

п Међутим митрополит Михаило у својој књизи Лравославна српска црква у Краљевини Србији стр. 145 и 147, Београд, 1895., помиње само да је Свети Јован био јашуњски манастир, а сада је, вели, тај манастир преобраћен у јашуњску селску цркву; а женски манастир Богородицу сматра просто за селску црковничку цркву, и вели да се не зна кад је зидана, и да је од слабог материјала! Тако је, ето, погрешно извештен пок. митрополит. Јамачно је неки од ондашњих свештеника јавио митрополиту да се не зна постанак женскога манастира Богородице, или по његовом „црковничке- цркве“, а у тој се цркви и данас казује потомству да је цркву сазидала калуђерица Ксенија 11. октобра. 7008 године од Адама, а од Христа 1499 године, и да су црквени зидови толико широки да они не показују да је црква од слабога материјала, јер је ширина зидова преко 70 сантиметара и од камена и вара.