Годишњица Николе Чупића

350 ГОДИШЊИЦА -

агинче лесковачки, онај што је имао свој чифлук у Печеневцима. Овај Паша-агинче, као домородац, много је бранио и заштићавао Србе од турских насиља и власти, гдегод је сазнао да је правда на хришћанској страни. Добар је био онда за нас, Бог да га прости! Он ме научи како да се браним пред овим судом и папом, и да пре доласка пашинога затворим црквену порту, и да се изнутра браним. Охрабрен овим поукама нашега Паша-агичета, истрчим ја напред да ме Турци не спазе и стигнем у манастир. Уђем у црквено двориште, затворим порту и закључам је.

Док паша не стиже до манастира, ја сам непрестано понављао оне речи што ме научи Паша-агинче, да их не заборавим, а кад паша са судијама стиже до манастира и разабра да су манастирека врата затворена, срдито подвикну, учини ми се као да гром пуче из ведра неба: Ко је тај што пред царским већилом затвара врата #!

Тада ја изнутра, из порте, престрављен од страха, и са уздркталим и плачним гласом проговорим: Аман, честити пашо, ти да ни си жив у царско здравље, шта хоће тај спахија од цркве, има ли каквога год права по царском закону на ову манастирску земљу, има ли тапију или какво судско писмог Ове су манастире и стари султани чували, па и помагали, види честити пашо, шта пише на црквеним зидовима од старина...

Кад чу паша ове речи, Бог га научи, окрете се судијама и спахији: Чусте ли судије и ти спахија ове рајине речи 7

Сви пред пашом ћутећи погледаше у земљу!

Тада се паша окрене ка спахији и љутито га запита: Спахија, имаш ли тапију или какво год писмено да ти а ПОВаВуј право на ову земљу 2

Немам сада, честити пашо.

— Е, кад немаш, ништа неје ни било, ајд" одавде и гледај своја посла, а у црквена имања не дирај.

То рече паша, и суђење св сврши.

Ја одмах отворих широм црквену порту, излетех надвор, клекнух пред пашу и пољубих му окут и руку.

Спахија оде из манастира као опаљен, и више никад неје ни прилазио уз манастирску земљу, и кад