Годишњица Николе Чупића

ПЕДАГОШКИ КЊИЖЕВНИ РАД М. ЋЕ. МИЛИЋЕВИЋА 21

Владо, брате, кажем ти као себи, само кад заспим, заборавим Љубицу! Никад нисам мислио да сам тако слабачак, те да једна девојка може имати толико некакве силе да ме прожма од пета до темена. Као да се уселио у мене неко други који окреће мноме куд хоће а -менети неснита......

Ох, да нешто имам ја толико силе спрам оних које ћу учити! Они би сисали речи моје као мед из саћа! Али хоћеш! Немам ја тога бајнога дара! Морам се сав предати њима, па да их загрејем; а она према мени не чини ништа; само је згледе очи моје, и ево како сам занет за њом.“

У том му и чика пише па му светује, да се не меша у њихове размирице и вели:

„Буби своје ђаке истински, воли их очински и братски — и љубав ће ти показати многу врло сретну методу.“

Миливоје му одговара, и не може да се нахвали свештеником свога села Павлом Миљанићем. Његова кућа, његова. попадија, његова деца — све то одваја од осталих мештана. И попадија и деца им носе одело народно само лепше скројено, јер попа вели: нећу да их одвајам од остале деце оделом него памећу. На причање попово, да људи слабо и у цркву долазе па неки пут нема баш никога, Миливоје узвикне:

— И ти им опет служиш! А попа му мирно и мудро одговорио:

; А зар кад њива једне године не роди онда да је манемо, да је више не оремо 2“

Опет Влада пшше Миливоју и јавља му, да је узео неку Љубичину другарицу Јелу за жену и како сада и у сиротињи и скупоћи београдској живе најсрећније, да Љуба сад изучава педагогију и спрема се за учитељицу и да за то има јака дара, па додаје:

„да тобом она вене као цвет за росом; преда мном не говори ништа, али од Јеле не може да сакрије ништа. Она те љуби свом силом своје анђелске душе. Само се сад бори куда да пође: за својим срцем или за својом савешћу. По срцу — одлетела би к теби, као чела к цвету ; али — савест вели да се спреми за рад, за службу, којом би, у сваком случају, могла хранити себе и стару своју мајку, која се са својих десет ноката састарала, очувала је, и саставила са снагом и са знањем,“