Годишњица Николе Чупића

9() ГОДИШЊИЦА

жити, него се продужи и одсад као што је било досад, горих људи од нас на свијету нити је било нити ће их бити. Неста спахилука и доходака; неста хатова и рахтова; подера се чоха и кадиса; Турци се више не могу разметати туђом муком. Ето Нијемаца; својим новцем и својим умијењем притиснуће они земљу нашу, па

јадна ти онда турска царевина; Ми ћемо њима бити само хамали! Него да отварамо очи за раније, да се зближимо, сложимо, збратимо — па сви заједно да се учимо и спремамо на одбрану ове своје лијепе земље !...“

Али наскоро у Миливоја посумњају турске власти и он мораде да бежи из Сарајева. Прерушена метнули су га на коња његови пријатељи и с поузданим пратиоцима пребацили преко Дрине. Из Београда сад пише чики и вели о Босни:

„Мишљах остати у Босни па радити за Србију, а случај донесе да живим у Србији, и да мислим о Босни... Радити2 Ко зна хоће ли се моћиг... О Босно, Босно, срце земаља српских! О жива споно међу Дунавом и Морем Сињим, међу Приморјем и Подунављем, какве ли тебе чекају прилике2...“

У даљем излагању извештава га, да се одлучио, да се прими учитељске службе у Србији, и да је већ постављен за село Злоселицу, које је негде близу Д0брог Дола. Чика му одобрава ово и вели му: „Чувај се да не грешиш сада ти како ти се чинило да су грешили твоји наставници.“ Али Миливоје походи своју пређашњу газдарицу баба Кату, чија је ћерка Љуба сад била свршила Вишу Жен. Школу у Београду. Љуба му се сад необично допадне и с вредноће и уредности и памети своје, и он се одлучује да је узме, али не казује никоме, него одлази најпре кући, чики своме и стрини својој, а за тим у Злоселицу, која је дванаест сати далеко од Доброга Дола. Одатле пише своме другу Влади и прича му, како су га код куће дочекали, како је стигао у своје село, како је оно, каква му је школа, какви су људи, како се баш сад завадили око женске школе, што неколико газда који имају женску децу траже и женску школу, а „сиротиња“ не да, па он неће да приђе ни једној страни, а њима криво, и вели:

у •• • Ти пак, за оволико новости из мога злоглас-

нога села, пошљи ми какав год гласак из Београда, или управо о... Баба — Кати и.... о њеној Љуби!...