Годишњица Николе Чупића

| ] | . 6

ПЕДАГОШКИ КЊИЖЕВНИ РАД М. Ђ,. МИЛИЋЕВИЋА 25

или недобро, заверавајући се да сутра будемо бољи. Људи мисле да смо ја п моја домаћица били оваки од како смо. Боже сачувај! Нас је брига дечина натерала, да постанемо оваки. Желећи поучити своју децу, ми смо морали најпре поучити себе.... Кад бих ја могао сада изнети преда те, мој учитељу, два мене — једнога од двадесет година, и другога ево од шездесет и пет, ти би се зачудио како та два Јована мало личе један на другога !.....“

Четврта је забелешка: Зашто се деле задруге7 И и ово је читава мала студија на пуних 10 страна, коју је Миливоје записао проучавајући прилике на селу, на самим задругама. Ова ствар истина не додирује васпитање непосредно, али говори о тако важном предмету економском, који посредно утиче на васпитање народно, те не можемо а да не споменемо барем занимљиви ресултат до којега је Миливоје т. ј. писац

„Ма се колико хвалила стара уредба у задрузи, опет је истина да је баш у то старо хваљено време задруга често гутала личност. Тежња за већим личним правом, руши задругу онакву каква нам је остала од предака. Тек с неким преображајима могла би се задруга надати подмлађеном животу и новом веку. Васкрснути стару задругу не може данас никаква сила. А по души да кажем и не треба је васкршавати. Него шта ли би могло њу заменити у развитку народнога живота 2....“

Пета је белешка: Истордска свест у народу, у којој се вели, да народне умотворине, које су чувале историску свест народну, све више пропадају, и да за то на школу и књигу прелази дужност да је одржавају; иначе би се она изгубила и народ би иропао.

Шеста је: Пако сељаци чувају здравље. У њој се износи, како наши сељаци верују, да „нема смрти без суђена данка“, те се не чувају ни од чега. А на крају извод:

„Како који народ мисли и како верује, онако и ради, онако и живи. Живот је остваривање наше мисли и наше вере.

Од колике је бесцене важности да се у народу шире здраве, светле, племените мисли и узвишена вера !!“

Седма је: Свечаници. Бевброј је празника, особито лети, у које народ наш не сме да ради. Попа Павле учи Злоселичане да раде слободно и у те дане и даје