Годишњица Николе Чупића

26 ГОДИШЊИЦА

им“ пример за то. На Светог Прокопа сазове мобу и покоси ливаду у реци. Али се после подне заоблачи и вода однесе све! Сељаци ликују, а попа се нађе у неприлици. Идуће године попа покоси ливаду у исти дан. И сад удари киша и однесе му прилично. Опет сељаци остају при томе, да се на Св. Прокопа не сме радити. Попа и треће године покоси ливаду у тај дан и сад не паде ни капи кише. Од то доба сваке је године у тај дан косио ливаду и никад му више не однесе вода. Попа Павле је говорио: „Свак има онакога Бога каквога је моћан да замисли.... Желео бих да се Бог слави у духу и у истини“.

Осма је: Умирање и подушја на селу. Сељаци верују у онај свет па лакше и умиру од варошана, који не верују. Описује се даћа на селу, па се завршује овим речима: |

„Како му драго, тек се је бојим да, питомећи дечине нарави, не раслабим њихову срчаност. да не смањим њихово морално јунаштво, које је толико потребно не само за умирање него и за живљење !“

Девета је: Псовке и псовање, а десета: Утицај облака, где бележи како се прост свет много више бави лепотом саме цркве или манастира него богомољом. Зато изводи да на облик ваља пазити и у школи и по могућству и у деце развијати појам и осећања за 06лике. Зато веома интересантно вели овако: |

„још као ђак, од своје драге воље, учио сам дрворез. Сад наумим да приберем неколико младића, па, да им помажем резати од дрвета лепше облике. Тај се посао може радити осорито зими, кад су они готово залудни. Почео сам с двојицом, тројицом, а после се то раширило на цело село. Ја сам мислио само да им омилим лепоту облика, а после се то претвори чак у корисну радњу : безбројне котарице сваке величине и Форме, прсле, преслице, и разне ситне ствари за посуђе. плету се, режу се данас у нашем селу, и кад је пазарни дан. однесе их се по неколико кола у варош на продају !....“

Зар ово није идеја о ручном раду у школи, којој данас све више прилазе све културне државе, а која је онда била тек у зачеткуг....

Тридесет прво је писмо кмета села Злоселице начелнику среском, у којем га извештава да се учитељ њихов Миливоје венчао с учитељицом Љубицом и по