Годишњица Николе Чупића

9 ~

ПЕДАГОГКИ КЊИЖЕВНИ РАД М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА

томе да ће се она од сад презивати Боровићка, место

Косачићева, прича му како је текла свадба, како је

захвално село доносило своје дарове, како су чика п

стрина Мпливојева и баба Ката Љубина били блажени

што им ве деца узимају и како је то била највеселија свадба у њихову селу, па завршује овако:

„Слушао сам, а веровао нисам, да један једини чо-

век може некад да учини чудо од људи. Данас то чудо

гледамо очима ми сви Злоселичани. Надам се да одсада

неће трговци бегати да их не ухвати ноћ у нашем селу:

нећете се ни ви мргодити кад узимате каква службена посла међу нама, као што је то било до сад“.

На послетку је извештај школског надзорника министру просвете, у којем се он најповољније изражава о школи Мпливојевој и Љубичиној и моли министра, да се тај извештај штампа и разашље свима учитељима ради угледања. Школи њиној, вели, нема равне и за углед је другима у сваком погледу. Предмети су сви обрађени „тако поступно, тако доследно и с толиком пажњом на године детиње и на саморадњу ученика, да нема срца које се таквом труду п таквом напретку не би обрадовало, п које не би пожелело својој отаџбини оваких учитеља“. Деца су рачунала и усмено и писмено све задатке што требају за кућу. О српским земљама и из прошлости српске причала су као да су све видела. Деца злоселичка чине изузетак: она се не одвајају од посла, да га после презиру, него се напротив уче да у тим пословима буду окретнија. Сељаци се чуде: „Хајде што научише књигу.... ама како их овако научише да буду свуд паметна и добра'...< Мпливојев је и стан за углед чистоћом и редом. Његова Љубица тка, да би само показала сељанкама, како и ту може бити чистоће; зато је сад и у кућама злоселичким много више реда и чистоће. А Миливоје је основао друштва: рвача, за гимнастику, за гађање у нишан, против мучења стоке и певачко друштво. „Али му је неоцењена заслуга што је цело село научпо резати дрво, и шарати разне украсе од дрвета“. Са својим старијим ученицима обишао је цело село и показао им све биљке, све животиње и све рудно благо, а „за се је саставио опис села, Злоселице с псторћске, топографске, економске, статистичке, управне па чак и здрављанске и моралне стране“.