Годишњица Николе Чупића

РА МАО ЈЕ УН КАН 6 аи у

86 Годишњица

рушни рог или тиквица, а о левом рамену дуга пушка, која је више спадала у одело него ли у одбрану.!)

Женска сеоска ношња је свуда конзервативнија од мушке. Ова увек много дуже одржава првобитност, те се много теже ујединачава него мушка. Због тога је она била не само у свакој нвхији другојачаг), но се местимично, чак и у истој области, врло разликовала. још пре педесет година женска се ношња по селима у Округу Београдском битно разликовала према пореклу становништва.) Исти је случај, само јошу већој мери, био у читавој Србији у доба кнеза Милоша. Због великих разлика у женској ношњи Вук Караџић се извињава што о њој за сад не може ништа ни казати.а)

Опис женске сеоске ношње у Србији, што нам га је оставио Пирх,") ни из далека не одговара општем стању ствари. Најбоље, и ако не и најпотпуније, нити за целу Србију, описе женске сеоске ношње дао нам је Ј. Вујић. Један је из околине манастира Горњака, а други из села Буковице, у Округу Подринском. Они се битно разликују. У Горњаку су девојке носиле: исплетену косу, накићену цвећем, парама и простим бисером и са курјуком спуштеним на ниже до близу колена, који се завршава ситним новцем или прапорцима, који при ходу звече. Имућније су имале на глави црвену капу, искићену ситним дукатима и простим бисером. Жене су носиле на глави изнад витица обавијен и доле до курјука затегнут пешкир, извезен црним памуком, вуницом и нешто црвеном свилом и нашаран цвећем, парама и ситним дукатима. Изнад чела су имале „нешто узвишено“ у облику полукруне. Све остало имале су и жене и девојке подједнако: сиромашније су имале на врату „ђердан с простим гранатом“, имућније на гајтану нанизане „талире, цванцике и марјаше“, а богате и по неколико дуката. За тим су имале и кошуљу са широким рукавима, дугачку до чланака, „која је с црним и по нешто црвеним памуком, а код сирота с рудицом и ђинђујама, свуда

по рукави и по целом скоро стану извезена и искићена“; за.

тим црвени, шарени, појас, „за удивленије ишарану с раг-

) Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 105—106. 2) Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 105.

% М. Ђ. Милићевић, Кнеж. Србија, стр. 117.

7) Вук С. Караџић, Даница за 1827 стр. 105.

5) Пирх, 38—39.

“47 6