Годишњица Николе Чупића

Из Србије Кнеза Милоша _ _ 8

Око феса је често обавијан шарен пдешкир.)) У крајевима јужне Србије, почевши од Левча, па јужно преко Мораве носио се преко феса или преко главе пешкир, те су их други називали пешкиранама.) До тела се носила до колена дугачка кошуља, најобичније од кудеље, везених рукава и колира, и припасивала се вуненим, понајвише црвеним појасом. Испод кошуље ношене су гаће, које нису биле ни тесне, ии врло широке, опет од кудеље. У југозападним крајевима Србије ношене су у место гаћа пеленгаће или пеленгири, вунене подебеле гаће до ниже колена. Од колена на ниже ношене су доколенице. Преко кошуље се носио кратак зубун од бели сукна без рукава, а преко њега гуњ од црна сукна до ниже колена и са рукавима. За појасом је ношен нож; дуванџије су имали за појасом лулу, а понеки још и свиралу. Неки су припасивали још и силав (силај, силах). У том случају, нож, лула и свирала ношени су за силавом. Зими су преко гаћа ношене чакшире од белог вуненог сукна.3) На ногама су ношене шарене чарапе, дугачке до испод колена, сем Мачве где су ношени шарени обојци. Преко чарапа или обојака ношени су опанци. У неким крајевима носили су се, нарочито зими, кожуси.“) Стајаћа мушка ношња у сељака, сем боље кошуље, капе, чарапа и опанака била је: угаситоплавичасте чохане чакшире, ћецерма (јелек), по којој се опасује појасом и копоран, који се облачи преко ђечерме. И ђечерма и копоран су били од исте чохе као и чакшире. За појасом су ношена два пиштоља (или бар један) и велики нож, а око појаса барем две кесе припојаснице (Рагопказсће) и о њима огњило, мазалица и ба-

поставу, за коју се одозго може што задјести (гдекоји у бојевима поза-

дијевају фишеке да су им наручнији него у кесама) (Вук С. Караџић. Сри. Рјечник код карикача и кариклија). у) Пирх. 37.

2) Сретен Л. П. 476—480; М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама, нова збирка, стр. 59.

3) Пирх, 38.

#) Неки Стеван Браловић из Дражња (срез Грочански) имао је на себш: „два половна гуња, од којих је један дугачак, а други кратак, фес на глави, беле чакшире, на ногама опанке и црвене чарапе шумадинске

(Зајечарска Судска Архива 27 фебр. 1839, Мо. 140). Неки Радован Петровић (срез Млавски) имао је: „кратак кожух с рукави, од белог сукна чакшпре, опанке на босим ногама и на глави црну шубару (и дет 3. маја 1839, Мо. 706).