Годишњица Николе Чупића

84 Годишњица

европском оделу.) Од људи, који су са стране били дошли у службу Кнезу Милошу, само се четири до пет лица носило по европски,2) те су изгледали „као бела врана“3.) Цео остали свет носио је локално одело, које се делило у сеоско и варошке.

Сеоска мушка ношња није била једнака чак ни у појединим областима. Још су се јасно распознавали трагови различите ношње, донесене са разних страна. Чак до пре педесет година било је у Београдском округу разлике „у неким деловима одеће, на пример у чарапама, појасима, у кроју гуњева и у другом којечем“.4) У старија времена морала је разлика по свима крајевима бити куд и камо већа. Изгледа пак, судећи по белешкама о оделу, да су сељаци у доба Кнеза Милоша били добро одевени.)

У колико се мушко сеоско одело из доба Кнеза Милоша може реконструисати, оно је овако изгледало: На глави се носила шиљаста црвена капа, или фес,6) или црна шубара; у Браничеву и Ресави -- црна капица од абе, због чега су их други називали црнокапцимал) Ка Херцеговини ова се кана звала кариклија.8)

ту Ппрх, 151—153.

2) Споменик 24, стр. 38.

3) М. Светић, Огледало Србско, Н. Сад, год. |, стр. 39.

9 М. Ђ. Милићевић, Кнеж. Србија, стр. 116—117.

5) Види о томе и М. Ђ Милићевића, Кнеж. Србија стр. 117—118,

6) На неким местима Турци нису трпели да Срби носе црвене фесове (Вук, Даница за 1827, стр. 87). Фесове са кићанком Турци су још мање трпели, те изгледа да су их Срби почели носити тек после ослобођења. 31 јануара 1836, Мо 30, јавља Јован Обреновић из Чачка Кнезу Милошу „да Турци из Нове Вароши људима пз предела нашега који су пре неког времена делом својим онамо ишли, који је год киту на фесу имао, поскидали“ (Држ. Арх, К. К., Јован Обреновић 1836). 20 фебр. исте године Мо 75 јавља Јован Обреновић Кнезу Милошу „да људима нашим у Пазар послом одлавгћим Турци пазарскт, у кога. год фес и на њему кшћанку виде, кићанке поткидају и фесове у блато, под ноге, бацају им згажавају“. На ово је Кнез Милош одговорио да би најбоље било да људи „које зло предусретају Бошњаци у Пазару... никако у Пазар и не аду“ (Држ. Арх, К. К,, Јов. Обреновић 1836).

7) Вук С. Караџић, Српски Рјечник под црнокапац. — Кад је Афигпаша нишки хтео, 1805, поћи на Србију да је умири „нареди да се неколико хиљада покроји оних малих црних капица од абе, што је онда у Пожаревачкој Нахији раји, Србима, адет био нослти“ при Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 213).

8) Вук, Даница за 1827, стр. 105. — Караклија пили карикача „је од црвене абе или чохе, одозго је затубаста као фес, а са стране има прму