Годишњица Николе Чупића

МЕ Из Србије Кнеза Милоша | 89

ширитом, који се нарочито око врата јасно видео. Или је био од ишараног катуна са уским рукавима, који су се око руку 32копчавали. Преко јелека је била дугачка широка хаљина од :1ареног катуна, која се на грудима преклапала, са широким рукавима, који су при дну били разрезани и копчама украшени. Преко ове хаљине се опасивао силав, у коме су стајали заденути: пишшољ, ханџар и арбија.) (О силаву су висели пантроташи и масленица за подмазивање оружја. Силав се препасивао широким шареним шалом. Преко свега реченога облачило се дугачко џубе без рукава, од зелене и плаве чохе, опточено гајтанима отворене боје или сребром и златом. На ногама су биле чакшире од плаве или црвене боје, са широким туром и од колена на ниже са врло тесним ногавицама, које су испод колена привезиване шареним подвезицама и позади, од листова на ниже, закопчаване ситним густим копчама.2)

Гуњ је представљао и неку врсту комплетирања свечаног одела. Било је неуљудно изићи без њега пред какву отмену, или положајем старију, личност.

„Жене су по варошима носиле на глави фес са раширеном и по фесу разастртом плавом, свиленом, кићанком. Код имућних фес је био покривен дукатима, или је био мзвезен бисером или златом. Такав се фес звао шепелук. Око феса се обавијала уско склопљена свилена, често златом или бисером везена, марама, која се звала бареш. Косу су жене носиле или рашчешљану па низ леђа спуштену, или оплстену, шереном свиленом марамом омотану, и око главе обавијену. Глава је још украшавана низом дуката око ње и металним, понајвише златним, бисером к драгим камењем окићеним, минђушама које су се носиле у ушима. Око врата су жене носиле низе великих и средњих дуката или бисера. На телу су имале кошуљу са широким рукавима, извезену златом, свилом или памуком. Преко кошуље су имале до чланака дугаску аншерију

у За владе кнеза Милоша носмо је оружје сваки ко га је имао. На скупштино у мају 1837 врло се жнво дискутовао предлог о томе да се оружје носи само кад се пође на дужи пут, иначе не. Тај су предлог многи разумелш да се кде на разоружање народа, па су га жестоко нападали м |гдиогласно одбили. (Споменик 17, 45; Куниберт, 482).

=) Пкрх, 36—37. — Вук С. Караџић, описујући једног младића Београђанина кз 1812 г. вели да је бро „по варошки лијепо обучен, имао · је на себи плаветно џубе без рукава, непостављено, као што су онда многим косели ш преко његм ћурче“. (Истор. м етпогр. списи |, стр. 75).