Годишњица Николе Чупића

94 ___ Годишњица

ишло тако лако. Карађорђева заповест да се ошишају перчини, јер у бојевима „Турчин шчепа Србина за перчин, па му не да мрднути, а Србин Турчина нема за шта да ухвати, јер му је глава обријана“, примљена је са негодовањем,!) и имала је само привремног успеха. Под Кнезом Милошем су перчини у велико ношени чак до 1835 године.2) Само његова енергија и врло оштре мере учинили су да је успео да их у народу, нестане. Народ је скупљан у зборове, на којима су им старешине насилно, оштрим маказама, скидали перчине. Људи су били овим врло незадовољни, а жене су плакале за њиховим перчинима као да им је ко умро.)

Браду су најпре почели носити људи, који су странствовали: трговци и ђаци, који су се школовали на страни.

Под Кнезом Милошем је заведена за војнике униформа, која је, до 1826 године, била нека врста народног одела, а после тога је била „по европејском вкусу“.,) Материја за војничко одело израђивала се у народу.) Сем тога и за чиновнике је Кнез Милош прописао униформу врло рано. Најзад,

у М. Ђ. Милићевић, Кнеж. Србија стр. 136.

2) Сретен Л. П. 220.

8) Алексиначка Морава присаједињена је Србији 1834 г., а одмах за тим, некако, морали су сељаци скинути перчине. Мени је у детинству причала баба Вукана из села Лужана у Алексиначкој Морави како је скинут перчин њеном мужу и осталим Лужанцима: Једнога дана дође капетан са пандурима и позва све сељаке код Куле (бивша Френчевића Кула испод Лужина). Кад сељаци дођоше, он нареди те им пандури, великим терзијским маказама, поодсецаше перчине. Људи се постиђени вратише кући носећи у рукама сваки свој перчин, који су били дебели као коњски репови. Кад ми жеие видесмо шта је учињено, почесмо из гласа кукати као за мртвацем. |

%) Види опис у ]Ј. Вујића 1, 56—"7.

> П јула 1836, Мо. 2734 пише Кнез Милош Јовану Обреновићу моравско-подринском команданту: „Прилажући Вам овде један комад од пеленгаће, препоручујем Вам да на среске подручне Вам старешине расположеније учините како ћеду они народу тамошњему наредбу учинити да се од реченог сукна пеленгаће од 500 рифи отка, но не у четири, већ у два нита, које нам је за топчије нужано“. 17 јула, Мо 349 одговара Јован да је „600 аршина (будући да житељима овдашњим мера рифова позната није) расположио на срезове, у којима се оваково платно тка: на Срев Рујански 200, Црногорски 100, Моравски 200, Даићски 50 и Студенички 50 аршина“. 22 пов., Мо. 651 јавља да шаље 625 аршина, 96 ока „клашње нуждме за топчије“, према наредби од 11 јуна (Држ. Арх., К. К. Јован "Обренсвић 1836).