Годишњица Николе Чупића

Пи Из Србије Кнеза Милоша _ 93

је Србија била под Турциња. Он су доносили другојачи крој, другојазу моду, на и другојаче делове одела. Они су први понели „црне чизме до колена, које су шз прека донели, а вначе су се носиле црвене чизме са калчинама“. Они су први од Србијанаца понели п шешире од филца и сламе.у Сем тога Србија је била широм отворена странцима и њиховом утицају, нарочито по врховима, код богатих и истакпутих људи. Ана, кћи Јована Обреновића, под утицајем своје учитељице Тироловице, прва је Србијанкг, која је напустила народно одело џ почела да се облачи по последњој бечкој и париској моди.2) Чиновници Срби из Аустрије, којлх је било. по читавој Србији и њихове жене нису могли не утицати на своју средину. Утицај је, истина, бно минималан, народна се ношња још за дуго, чак до наших дана, одржала, али је под. Кнезом Милошем отпочела да се, под утицајем са запада, мало по мало, мења п губи.

Ношња је претрпела нешто изменама = наредбама Кнеза Милоша. У неким крајевима жене су чешљале и намештале своју главу тако, да је нису могле окретати. Сем тога за овакво чешљање било је потребно много времена, те су се чешљале само један пут или два пут месечно. То је био узрок те су пре тридесете године остајале без косе п добијале кожне болести на глави. Због тога је Кнез Милош издавао наредбе да се овакво чешљање укине. Наредбе су наишле на страшно незадовољство ин отпор, те су морале да се употребе насилне мере.) 15 априла 1830 године Мо 341 пише Јеврем Обреновић из Шапца Кнезу Милошу да „ни трећа жена није капе променила, него ш сад носе капе, као пл од прије“, а 22 априла Мо 366 јавља му: „а за капе сам оштро наложио да неотложно промењују“.%)

Још за време првога устанка плма помена да су неки људи у Србији шишали перчине, угледајући ве на људе, који су са стране долазили. Тако је Хајдук Вељко, између осталога, примко од Руса, који су 1810 билџ дошли у Крајину, и „косу стрићи.“5) Међу тим скидање перчана у маси народној није

1) Сретен Л. П, 202.

2) Кунпберт, 527.

1) Кунабер, 466.

4) Држ. Арх. К. К,, Јеврем Обреновић 1830.

5) Вук С. Караџић, Скупљени историјски пл етногра ; ски списи |, 236.