Годишњица Николе Чупића

Ма По при А РВ “, "| -~

100 Годишњица

и овим она није изазивала поштовање и љубав према себи, него само мржњу и презрење, нарочито у својих српских и хришћанских поданика, то је извесно. -

А кад је најпосле свршен тај рат у корист савезника и то нарочито у корист Србије а на штету Турске, она је прво покушавала, да их дипломатским путем лиши свих добитака у рату, а нарочито Србију, па кад се не задовољи ни тиме, она се послужи старом својом методом: РОтгае ег :трега ! („подели, па владај!) И успе да Бугарску окрене противу својих савезница Србије и Грчке. И ова, лаковерна, лакома и грабљива, учини познати сраман, мучки напад, из којега изиђе несрећан српско-бугарски рат, који је однео више жртава него и сам турски. На послетку се умеша и Румунија. Бугарска, принуђена да капитулира дође у Букарешт на мир, који одреди нове границе досадањим савезницима. И сви су били задовољни, сем Бугарске. |

И мислите да је Аустро-Угарска била задовољна. Не. Она је једина од великих сила била незадовољна, само зато што је Србија добила. Она је говорила, да букурешки мир не вреди, јер га нису одобриле велике силе. И непрестано је подбадала Бугарску да га не признаје и да тражи ревизију његову. А од Србије да тражи све „по уговору“, све до Скопља, Битоља и Охрида....

Створи се и самостална Албанија и одузе нам се и крваво задобијен Скадар. И то све по жељи и захтеву свемоћне Аустрије, којој је у свима овим захтевима њеним стајала иза леђа силна Немачка.

И зар ово није непријатељство, не само према Србији него према целом српском народу, непријатељство, које се не исказује речима него делима2 И Српски Народ ваљало би да буде без живаца, па да ово не види и не осети.

Алије онимао живце. И онје и видео и осетио, и то не само онај у слободној Краљевини својој него и онај у АустроУгарској, и свуда, где га је год било. Видео је, да му је Аустро-Угарска већи непријатељ и од саме Турске, и да му је, потоме она највећи непријатељ. Иако је она и после оваквога понашања свога у садашњици могла да рачунама какву љубав и оданост овога народа, она се љуто варала. Она је тражила нешто неприродно, нешто немогуће: да се воли непријашељ.