Годишњица Николе Чупића

| Аре е 1 =>

против. нечастивога.') Исто тако мађиског су порекла све оне радње и покрети јатаганима : крстови по телу падалице, па на земљи, најзад и пропуштање испод укрштених јатагана и напослетку хватање воде преко јатагана. : " је За Да би успех у прогањању демона био сигурнији овде се још служе. и биљем јачег укуса и мириса, за које се у најстарија времена држало да су апотропске природе. Ова нарочита сила како црног тако и белога лука позната је била не само Јелинима већи у Старом Завету. Милићевић ОКСС 326) вели да никаква нечастива сила несме на белолуковину.2) Зато се њоме служе и дубочке· русаље као и бугарски ру-

саљци. Исто тако у обема приликама видимо и пелен, за који | смо већ Раније помињали да се њима жене чувају и спасавају напасти, русаљске. |

Ватаф у Бугарској са четири стране духне-на болесника, то лест свој дух уноси у тело'онога што лечи. Исто се налази иу "Јов. Хх, 22: „И ово рекавши духну, и рече им: примите Дух свети.“ Јер тиме дух онога што лечи испуни | тело болесниково изгони нечисту силу.

Сем тога при помену духова потребна је и вика и шум, скакање, дрмусање па и бој. У примитивним обредима неопходна је лупа, добовање, бубњање за растеривање демона. Зато су у Додони били метални таламбаси којима су их вечито одбијали од храма. У хришћанству су звона добила исти значај (тшеига #гапро). Уз ово иде још дрека и вика.з) Хучна свирка и шум металних инструмената, па кастањети, прапорци, кимбали итд — све су то такође подесна средства за прогоњење

ту Стисв чрпит чаетотшђиз адуегзшт е55е тапнезнип у! еђа(иг. Гасјапе. фу. апзбе. ТУ, 27. Опоодо ћеђај, и! ћос зпо даетопев а 52 атоћи зојегепе Сћазбаш2 — наводи Татђог 103. — Оша тепе даетопезр аша (бгетипе2 зе Чићо сгисет СКизН, јп диа етштрћан зити [а екод. ћот. У, 8 -— навод Татђог. стр. 43.

2) Испор. агптт, Пешезсће Му, П> 1165, 1031.

3) Суша кад запече, држи се да је негде у околнни пао змај, те с тога нема кише. У селу Рготини, у Црној Реци, год. 1855, договоре се неколико младих људи из најбољих кућа да терају змаја. Изберу једног за цара, и он изиђе на једно место с пушком, а други узму мотке и, скинувши се голи, зашире пољем лупкати у којешта, и само њукати, ништа не говорећи; те тако као нагнају змаја на цара, који опали из пушке, а после'се још неколике пушке избаце, — тако су као отерали змаја. Милићевић, Ж С С стр.123. — Испор. Тројановић, Гл. срп. жртв. об, стр. 157. — о "2