Годишњица Николе Чупића

Дубочке русаже ан 257

Дубочке русаље пре свега треба потпуно издвојити од осталих краљичких појава о Духовима по другим крајевима.

По саставу, кретању и намени дубочке русаљске дружине, по падању и по процедури лечења овај обичај или обред датира из најстаријих времена, када су праседеоци ових крајева, Гети па онда Дачани, трачанска племена, још поштовали своја божаства чији су се обреди одликовали нарочитим оргијазмом, хучношћу и дивљим мистицизмом. У колу су свакојако оличени корибанти и краљеве кћери или злосретне кћери орхоменског краља Минија!). Падалице су пример оргијостичког заноса, својевољног и кратковечног беса или лудила, од којега их корибанти лече на егзорцистички начин: Мађиском игром, освештаним биљем и водом поред заносне свирке карабаша. Према раније изнетим паралелама и наводима доста се поуздано може рећи да су дубочке русаље упорно очуван, леп пример заоставштине древне трачанскофризманске религије а из култа Велике Мајке.

1) Или трима богињама, од којих се једна ввала Роса, као заштитница плодова и летине, а доводе се у везу са корибантима, иу чију се славу играла нарочита игра, карпија, по Хесиоду, македонска игра са оружјем; а три краља можда су у вези са оном браћом, из предања раније поменутог, или су то она три корибанта који се помињу уз Кибелу као Атисови дорифори [јићап. Ог. У стр. 168. Испор. Кане, де зак. стр. 41 и 75. — Нердапа, АШ5, стр. 54. и 184.].

17