Годишњица Николе Чупића

Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић – 259

Што се тиче црквеног, званичног Божића, он није старији од ТУ века.) Најстарија црква знала је само за Богојављење, (празник Исусовог крштења и освећење воде — односно, у западној цркви — успомена на три мага или три краља. Узгред, прослављано је тада и Христово рођење). Тек доцније покушала је црква да утврди датум Христовог рођења (о коме нам новозаветни списи не говоре ништа), и да од њега начини празник. Изабран је двадесет пети децембар, свакако зато што је тај дан, у римском календару, био обележен као дан „непобедног сунца“, и што је тај период времена важио, код свих народа, као рођење сунца и буђење, почетак новог живота у природи. Двадесет пети децембар био јеи дан рођења Митре, чија је религија веома наличила на хришћанску (иста идеја о спасењу, крштење, причешће, сличне легенде о рођењу, итд) и правило врло озбиљну конкуренцију младом хришћанству; због тога је црква, када је, у ТУ веку, добила очевидну надмоћност, да би коначно уништила све трагове Митриног култа, изабрала највећи Митрин дан за највећи свој празник. То што ће се двадесет петом децембру дати друго, хришћанско објашњење, био је, доиста, једини начин да се празник „непобедног сунца“, који је још увек, чак и међу хришћанима, имао велику публику, сасвим преда забораву. Али се црквени Божић није ограничио само на ову једину идеју. У току времена, код свих народа који су, непосредно или посредно, били под утицајем римске културе, везани су за хришћански Божић извесни обичаји из римске Нове Године. Поред осталога, по римској Новој Години, који су Римљани називали Са!епдае, многи народи (југоисточна Француска, француска Швајцарска, Руси, Срби, Бугари, Мађари, Румуни, Грци, Арбанаси, упор. М. Р. МиИззоп, Зифеп хиг Могрезсћасћее дез Мећпасзтезгев, Агећу Нг Кептопзм1зазепзсћан, 19, 1918, стр. 103) назвали су свој Божић или извесне божићне обичаје, упор. наше речи коледо, колендо, колендати итд.з)

Кад је српски народ примио хришћанство, и са њиме и све празнике за које је православна црква знала, отпочео је празновати и Божић, Тај црквени Божић дошао је да замени неколико старинских празника, које је и наш народ празновао у време зимских солстиција. Управо, то није била замена, већ компромис: старински празници продужили су да живе и даље; само им је црква дала ново име, ново објашњење и

17%