Годишњица Николе Чупића

аи “ ПРИНЕ БГ ИВ ВУКА ПАРЕ Ма Зи ЕУ

260 2 | « _ Тодишњица „“ ..

неколике доста безначајне детаље из хришћанског култа. Који су били ти старински празници, ми не знамо; али из божићних обичаја, које наш народ још увек са пуно пијетета чува, -у стању смо да-о њима, о њиховој садржини и циљу, извучемо доста закључака. Неки од тих обичаја (нпр бадњак,“) разна врачања. и прорицања,») обичај прошења5), итд) познати суи другим нама сродним народима; други опет (нпр печеница, полаженик —— упркос А. Вгискпег, у земеје, Кептоп т. безсћсће ипа бегепуам, Тибигеп, 1913, М 722 — слама итд) постоји, изгледа, само код Срба: да ли случајно (зато што су код осталих народа заборављени), или зато што су српски специјалитет, не можемо увек са сигурношћу рећи.

Ми ћемо се задржати на обичајима за које зна само наш народ, или који су, у нашем народу, потпунији и јаснији него иначе.

1 ЗАДУШНИЦЕ

да Бадње вече карактеристична је заједничка вечера, на коју се морају искупити сва чељад, чак „и она која су код стоке“ (Сав. М. Грбић, Српски народни обичаји из среза бољевачког. Етногр. Зборн. С. К. Акад. 14. Београд, · 1909. стр. 18). Вечера је праћена молитвама, и другим разним магичним радњама и забранама; само се извесна јела смеју.и морају јести итд. Очевидно је да вечера има известан магични значај.

Од јела спрема се туцан пасуљ, (од кога се једна кашика чува за Крстов дан, 5. јануара, в. Грбић 86), кисео купус, пита од ораха (или резанци с орасима), риба (у Црној Гори неки и на Божић, на ште срца, поједу рибу, Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894, стр. 169). У срезу бољевачком „нарочито не сме да изостане печена тиква, која се овог вечера једе, да чељад преко године не би имала красте по глави“ Грбић, 81). Овај обичај постоји и у другим крајевима нашег народа. Исто тако, не сме да изостане ни мед („божићни мед“: после се чува као лек) који се једе с орасима. Пре но што отпочне вечера, домаћин узме сито с орасима, изабере четири ораха, и у сваки ћошак, баци, унакрст, но један. Ове орахе нико не узима, а остале укућани разграбе и једу их. „Ораси се једу само овога вечера; за сва три дана Божића. нити се једу, нити се узимају у руке, да се не би па-